Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

розё и обліе вѣне милостиве прсй сй сузами. Зафали сЪ гпаковимЪ чувсгпвишелСпівомЪ кое се изреѣн неможе. Немогу! рече -она : немогу ьаше милостиво благодѣяніе примигпи. Небо 9 мени опредѣлило овде едно местанце одЪ коега се срце мое откинути неможе! али ваша доброта остаѣе тако дубоко у српу моему у» глублѣна да з неѣе, разве смертЪ изгладити. Сладка имена ваша и прєдрага лица биѣеми всегда предЪ очима, Само едну милостЪ имамЪ одЪ васЪ просити; да ово приключеніе вѢчномЪ преданіе молчанію, и да о мени ни комЪ ни речи неспоменете! Господинѣ и ГоспоѢа Фонрозе умилѣни и осксрблѣни І'рле з, любе, моле и са сузами заклиню. Ако оѣете да ме мртву предЪ ногами вашими видите, то можете одЬ мене зактевати. Загрозесе они кадЪ то чую: и тако по многомЪ грлѣшо и люблѣню едвасе одтргну и расшаиу, Ласноѣе чувствителна осеѣаши срца да су ова честопоменута милосердна Господа позадуго мучеѣи и таруѣи сузе путовали. А кадЪ се веѣь доволнимЪ облегчаю плачемЪ : сву Аделааиду у срцу своме носеѣи све су о ньой и мислили и говорили: како она оди! како погледа! и како говори! у овимЪ мислима и разговори, подугачки до Турина путЪ нису ни осетили какосу прешли. А ту у свои двороЕИ, по крайнѣй мѣри меѣю собомЪ пикадЪ во вѣки ніе имЪ могуѣе било да а 4 - 8ССГ-