Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

288 всегда не споминю и да о ньой не говоре. Млади Господинъ фонрозе всегда у присутствію ови разговора неостави ни найманѢ обстоятелство да добро не примВти и не упамти. у едномЪ возрасту іхадЪ а воображеніе найживодѣйствителніе, и срне найсклонитіе кЪ любкомЪ умилѢнїю: но онЪ бяше одЪ они характера коихЪ чувствителство непоказуесе ни мало споля; и толико силнїе у нима дѣйствуе, колико з веѣма дубоко затворено и стиснуто : како у подземнимЪ глубинама затворени вѣтрови , кадЪ неимаду куда оданути чине црну землю да се тресе и распада. Све ш,о млади фонрозе чуе да се говори, о красоти, о добродѣтели, а наипаче о жалости и злополучію савойске Пастирке, возжеже у срну н'ВговомЪ найжесточіи пламенЪ желанія, да а само види. ОнЪ ню себи изобрази тако живо у уму, да му она никада ни у спаваню изЪ предЪ очію неодлазаше. И онЪ ниіца друго веѣь ни предЪ собомЪ ни около себе невиѣаше него ню. -Али коликога више ова пламенита разпаляваше желя, толико се веііма онЪ сирома 5?силяваше одЪ свега свейпа да а затаи и сакрїе. Омрзнуму и помрачемусе предЪ очнма савЪ туринЪ и (до садЪ тако мили) родителски двори. Она долина коя у себи сакрива найвеѣе украшенїе сЕета, пршілачи кЬ себи сву нѢгову душу. Онде! само онде! остае едно едино нѣгово благополучіе коемусе онЪ иош,е на овомЪ свету надати може. Но акосе нѣгова желя саніа и намѣреніе откріе ,