Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

крїе, онЪ предвиди смешнѣ превелике. Небиму се ни кадЪ до века допустило Да онЪ тамо иде. Сматралоби се на то као на будалашину лакошне младости, коя може погибелна слѣдствія да собомѣ имати: Пастирка иста ако найманѢ ш,о осети и доѢе у подоврете да когод'Ь о ньойзи мисли, да иой навѣтѣ умишлява и мреже запшіВ и простире, уплашиѣе се, побегнуѣе и изчезнути, нити Ѣе ѳ веѣь видити до страшкога суда. По чем'Ьсе три пѣла месеца сЪ оваковимЪ размишлѢнїямЪ напече и намучи, науми и одсуди све ради нѢ оставити, тамо, у пастирскомЪ одѣянію иоѣи, тражити ю у пустини, и или ту скапати, или ню одатле извести. Нестанега у еданЪпутЪ: нитсе гди види ни чуе: родители се смуте: чекаю одѣ данасЪ до сутра: свудЪ распитую и траже; са свакимѣ часомЪ страхѣ милостиви родителя расти: нигде ни гласа ни іпрага; напунисе цѣли домѣ плача и риданія: или се з гди удавїо, или га з кои злотворѣ убїо. Жалостни родители обукусе у црно, и неутѣшно плакаху за своимѣ единимѣ синомѣ, за последніомѣ надеждомѣ фамилїе свое. у кое се време све то у Турину чиняше млади фонрозе, сЪ острижени власи, и са свіімЬ у пастира преображенъ доѣе у давно пожелаему долину: кою а здраво запамтїо біо. Прикажесе ту планинскимѣ жителѢмЬ, нѣгово славолюбіе наѣесе на верху благополучія, кадЪ га еданѣ за овчара прими. Т Прве