Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

29^ гава. ОнЪ свираше ФлуромЪ како исти Безуци одѣ коега а онѣ у гпоме лекціе примао, и кои у то доба у цѣлой Еуро* пи на гласу бяше. Адслааида веѣь а била дошла на свое обично мѣсто: но са свимЪ у дубока и печална замишлѣнія погружена, иоіце не бяше дала свой гласѣ пути, и сви околни одзиви пребиваху у дубокомѣ молчанію. Истомѣ у еданѣ маа прекннесе ово тамно безгласїе, и све подгорске пеѣине и пеш,ере за звоне плачевнимЪ ФонрозинимЪ свпраломѣ. Овай непознани, иоіце до сада ту нечувени звукѣ возбуде у души Аделааиде едно удивлѣнїе сметано са смуіценїемѣ. До садашни Пастири тога предѣла иоіце нисуиойсе никада на тай дали чути начинѣ, Недвижима и сва вниманіе тражи сѣ очима онога кои такова сладка согласія саставляти уме. угледа нзѣ далека младо Пастирче, кои просто у заклону едне пеѣине сеѢяше подѣ коиомѣ стадо нѢгово пасаше: возхшцена сладостію музике поприближисе мало да га болѣ чути може. удивителна естества природа! рече ова у себи: іца ти ниси учинмти кадра ? 4 • : Само чувство слуха показуе овомѣ пастиру сву преизрядностѣ майсторіе! могулисе чистіи издавати звуци ? каква нђжностѣ у привіяню? какове различности у оеѣненіямѣ ? ко би садѣ рекао да вкусѣ нїе дарѣ природе? одѣ кадѣ Аделааида у овой жпвляте пустини ово 9 садѣ први редѣ кадѣ она свою позаборавивши жалостѣ, и