Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

295 моему прёухиіцренпо и преображенію ! у овомѣ страху и жалости проведе цѣля данѣ, лежеѣи негде пруженЪ и немареѣи више ни за стадо, ни за флуру ни за животѣ свой. Аделааида нїе толико далеко била да неби свирѣлѣ нѣгову чуши могла и зачудисе весма томѣ молчанію. ЧакЪ после подне при наклону сунца Пастирка почне овако пѣваюѣя тужити. ,, Све іно мене окружава све то самномѣ тужи! „ Нити птица птици пое нитѣ се сѣ другомѣ дружи! „ ОдзивЪ мени изЪ горице сѣ плачемЪ одговара, „ Зефирѣ ми се меѣю лишѣемѣ на жалостѣ претвара! ,, И потоци сѣ ладномѣ водомѣ сви самномѣ уздишу. „ Проливайте очи мое горки суза кишу. Фонрозе умилѣнѣ и у срцу сокрушенѣ узме свирѣлѣ свою а тако з согласи сѣ гласомѣ Пастирке да неби могуѣе било лепше и умилителнїе согласіе на свету чути. О небо! рече Аделааида у восторгу : то з некакво чародѣянїе: то нїе Пдстирѣ ! то мора бити оно іцо стихотворци кажу неко музике божество! само природно чувство согласія можели сасшавляши овака предивна сложенія? иоіць она у овимѣ мислима бяше, кадѣ се истомѣ чуе едно полско сладкогласіе. Аделаайда садѣ се совершено увѣри о оннмѣ чрезѣ естественнимѣ