Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

2?4 сполнява и службу да совершава! какво ной ѳ оно просто одѣяніе! но све хцо се нѣ дотиче свесе ніомЪ украшава и возвишава! она подЪ сламомЪ и на слами да лежи! да кисне! да зебе! и да се тако мучи! о свемогуѣи Боже помози ми да я ню изведемЪ изЪ ове пустинѢ! Адолзаида са свое стране чувствително зачуѣена младости и красоти непознанога Пастира непрестаяте недоумеватисе слепоти счастія на земли. у каковомЪ состоянію находисе такова красота , и інакови прекрасни естества дарови: но уви! ова иста дарованія природе кояму се оедє. аки безполезна чине, билабяму може биши у каквомЪ веБемЪ станю вредовита и погибелна. Колика зла на свету лепота не причинява. О бѣдна и прежалостна я! менили иоіце пристои лепоту за шогодЪ добро вменявати ? сокрушителна размйшлѣнїя и воспоминаніе приключенія прошастога времена навале на ню и отрую то мало увеселѣиія іцо з она почувствовала била. Она изобличи себе вцо ѳ таковимЪ упражнѢнїямЪ входѣ кЪ срцу своему отворила, и н'айманѣ веселѣ осетила, науми и предузме себи да се у напредакЪ одЪ сваіца таковогЪ укланя и бѣжи. Сутра данЪ Фонрозе ласно примѣти да се Аделааида острегаваше и укланяше одЪ нѢговогЪ сретенїя и приближенія, и падне сирома у крайпю печаль. О! безсумнѣнга, рече уздишуѣи: она сен досетиля мое-