Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

3«4 „ вѣрености миѣемо другЪ другу собо„ лѢзнов ателнїи бигпи. Я на тебе сма„ трамѣ као на едногЪ брата, коега, кЪ ,, мени умилостивлВно небо изволило ми а ,, у овой самоѣи на утѣху и на разговорѣ „ послати. Сматрай и ши на мене,_као на „ едну сестру, коя, яко и не буде кадра „ спомагателне давати ши совѣте, по „ крайнѣй ыѣри, знамЪ даѣе ти за при,, кладѣ служили далакшетвою жалосшѣ „ сносити узмржешѣ.и Би мое срце скрозѣ пробїяте, рече иой фонрозе обременѣнѣ онимЬ іца ѳ чуо: и коликогодѣ ви чувствителства у мени предполажете, иоше сте ви весма далеко , да би себи представити могла, начертаніе коесте сѣ разсказанїемѣ вашега злополучія у моему причинила срцу. О бѣдния! и толико више бѣднїи на свету! іцо вамѣ немогу сѣ равномѣ повѣреностію, кою ви мени засведочавате, и коесте ви тако достойна , одговорити ! я самѣ вами веѣь предпоменуо да самѣ то предвидіо біо. узрокѣ злополучія моега и муке мое шаковога е начина, да едно вѣчито молчаніе морага у срцу моему затворена содержавапт. Висше весма злополучна! придода онѣ уздишуѢи: али самѣ я далеко злополучніи : то а све ш,о ми з могуѣе казаши вамѣ: но живимѣ те заклинѣмѣ богомЬ! и тимѣ надѣ коимѣтлолико плачешѣ гробомѣ ! немойсе моимѣ озлобити молчаніемѣ! мени ѳ то ужасно, али видимѣ да самѣ на то осуѣенѣ. Содружникѣ и непресшанни слѣдователь СБІЮ