Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

миніаТшЪ; и с-ожалуюѣк о рода человечеожога состоянію легнемЪ у постелю, иу ту йету ноїіь слодуюѣе покажемисе видѣяіе. . . НаѢемЪ се на едномЪ ширскомЪ , гуспхвмЪ кагломЪ покривеномЪ полю; на коему множество народа одЪ различна нація и езика сабрзно, и на многе чопоре разделѣно бяше. МеѢю нима упазимЪ некакво сшворенѢ, више чудовшцу некомЪ, него человеческомЪ подобно виду. Обо у ’прномЪ сдІЗянїіо обучено хоѣаше, сваму кожа скуплена и осушена бяше одЪ престарелости; иошаше у десной руци обоюдуоіцри ыачЪ а у левой кекакву ужежену и црвеномодрпмЪ жестокимЪ распалѣну пламеноыЪ матерію. На челу му ее сЪ крвавимЪ словами написано Еиііаше БОГОЧЕСТІЕ! а на прсима РЕВКОСТЬ! сваму широка адипа нашарана бяше са скоршовиднима и тайнима нєкакоеїшЪ фигурама, сдЬ коихЪ я немогахЪ више него ове размрсигпн речи ЦЕРЕМОК'Е, ОБИЧАИ, и ПРЕДАНІЯ. Обо чудовиш,е нехѳТіашє као ш,осе оди, него пролеѣаваше крбзЪ све оне чопоре люди; свима мачЪ свой показиваше, све сЪ пламеиомЪ своимЪ на ревность, на мерзость н па междоусобное гом'Биіе распаляваше. Имаіія* ше