Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

ее! іцо годЪ веѣе великолѣпнїе, славше , болѣ н премудрїе о непосшижимомЪ миелиіїіи можешЪ божеству, мисли! нити мечтай себи даѢешЪ кадарЪ бити одвеѣь славно и велико о свемогуЋемЪ мислити. суіцеству! заіцо, спрама неописаному и непостижимому, у благости, свемогуѣству н премудрости, не само можесе реѣи ЧТО ЕСТЬ ЧЕЛОВѢКЪ! него и что есть АггелЪ и мисли нѣгове! . . . ИзЪ овога іцо самЪ ти изговорїо можешЪ ласно познати , како се варашЪ, кадЪ , сматраюѣи човека само на Ѣюпрїи овога живота, судишЪ онѢму да з всуе и на свою беду и неволю роѢенЪ. Време ѳ веѣь да бацишЪ еданЪ погледЪ на човека и мало по далѢ него само на Ѣюпр'іи нѢговогЪ привременнога живота, погледай и уразумисе! я онда погледамЪ ; н о радости мое! она маглуіцина и мракЪ изчезну сЪ половице стране: мое очи тако бистровндне и проницателне постану, да мисе учини да иляду дана ода далеко видимЪ. Покажемисе едно море неизмѣриме дужнне и інирине : а посредЪ нѣга управЪ, една превисока одѣ самога діаманта планина пружашесе: горна частЪ ове планине чнняшемнсе да до неба досазаваше. СЪ едне стране ове планине