Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

249 не осішне мракЪ іпамнїи него іцо пре бяше шако да киіца одЪ , туда немогахЪ видити, а сЪ друге стране виѢахЪ све чисто. Неизброено число прекрасна острова посеяно бяше по овой сшрани мора. Тишина, радость и блаженство ту царствоваше. Само сЪ тѣлеснима очима то я неби могао видиши. Праведне и добродѣтелне душе у благодати бож'іой обучене сіяхусе како звезде на небесномЪ кругу; но сви они острови показиваху неку различность красоте и великолѣпія. Я зажелимЪ Голубина Крила да шамо одлетимЪ. По оной Ѣюпріи о Мирза! речеми АггелЪ: и крозЪ врата смерти у она се обиталиша прелази. Такова су мѣста безчислена у владѣнію Цара небеснога. Кажи садЪ нисули. достойна да се човекЪ о нима постара! и чинилишисе ж"ивошЪ чоловѣчески бѢданЪ и суешанЪ у коемусе онакова блаженства пріобресши могу! валяли се смерти толико бояти и плашиши, крозЪ коюсе у такова пролази мѣста! можешли иош,ь помислити да а човекЪ, коега безсмертну частЪ такова вѣчность ожидава, всуе сотворенЪ. Не доказуели све створенѣ, и све іцо се на земли уживати мо,же ; да з всеблагога творца