Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

Сь*^н ъФ' бавимЪ, неостаеми него за самога себе т милостЪ склонитига, и нѢгоЕа мишца поди» гнута на единога сина ласноЙесе разоружитон. ударнѣе! викне ФакорЪ : пакЪ Йю я бити причина смерти твое; не! ни поіцо! нейго бежати неѣю те овде оставйти! е добро! неЙешЪ да ме послушашЪ? чини іцо ти драго ! али ово добро знай, да уМйруЙи виднѣешЪ ме сЪ твоима очима умрети ! не* Йю више пошребовати проіуеня оца моега ; ннкаква сила земна нейеме кадра бити одЪ смерти огпети : немой мислити даЙю я себя просгаити; ова моя десница написала з оно погибелно писмо за кое ти у оковн лежишЪ ц сутра умирешЪ ! овайе, уздамсе у Бога! толико поіцена и кадра бити мене за смертЪ друга моега праведно казнити! и ( илЪ шисе оће илЪ нейе ) душуйе мою сЪ твоиомЪ соединити! залуду ФанорЪ моли и заклинѢ! ни речи више о томЪ, рече ПринцЪ: нейма тога на свету гца би мене одЪ Срамоте избавити могло да самЪ твоей смерти причина, разве попіена смертЪ. То исто твое прошеніе я примамЪ замою срамоту, и чрезЪ то велику ми обиду чинишЪ ! иош,Ъ едну речЪ ! ако се ти избавишЪ , я ти сшоимЪ добарЪ за мой жнвотЪ. Аколи башЪ оЙешЪ да погн -