Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

Пѳслушайме! рече Аделааида сЪ милошѣю и са . сожалѣніемъ ; акоси злополучанЪ као я ( знамЪ да више ніе могуѣе! ) може бити да насп з всеблаги промисалЪ овде саставїо да едно другомЪ на ушѢху послужимо. Моя менн жалость и шуга леже на срцу као синїй каменЪ, и да се сваки данЪ плачуѣи необлегчамЪ чинимисе да неби данЪ преживила. Коси годЪ ти, будучи ( како кажешЪ ) даси злополучанЪ, умеѢешЪ о злополучнима сожалѣніе имати; и я те за то мое довѣренности достойна вменявамЪ. Али оѢю да мисе обешдшЪ даѣе повѣрснностЪ взаимна меѣкз нами бити. О тежко мени найнесреѢнїему човеку на земли! отвеіца ПастирЪ : моя а бѣда по тому веѣа и гора, ш,о може бити неТїю се усудити ни изказати іо! ова тайность еєіци приусугуби любопитство Аделааидино : сутра, речему она : доѣи онде подѣ она велики гранаіпи и многолистовигпи растЪ гдисиме први редЪ чуо плакати : туѣю ти я спрїобіцити такова моя приключенія, коя Ѣеду возбудити твое о мени соболѣзнованіе, Фонрозе проведе ту ноѣь у едномЪ смертелномЪ волкованїю. Сва нѣгова судбина зависаше одЪ тога ш,аѣе онЪ сутра чути;