Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

РСЗА, Ч^.ч.'іАЛ 395 Аделааида позка савершеко какове з ево дѣло важности: ~усилк српе свое; и непокаже нимало смушенїа Фонрози. Употреби велико остроуміе и прилѣжаніе за утишити очаянїе у коему овай, БѢдни младнйь погруженЪ бяше. Покажимо, рече сна у себи: онимЪ добримЪ родителѢмЪ ову службу, и сохранимо нїово едино чадо, последню нїову надежду у животу! сама небесна тіромисалЪ дае ми овай начинѣ да я онымѣ дѳбримЪ людма мою покажемЪ благодарность- Тако дакле, благоразумна и милосердна жена знаюѣи да у овакой критической прилици: свако укорекїе и безмѣстно увѣійаванѣ, далеко іцо би дубоко ударену рану привило и ублажило, иош,е би а много горе раздражило и позледило ; узмс у помоѣь све шо ш,о найлюбчіе и сердечнѣйше сожалѣніе , и све ідо сладко прїятелство утѢшишелнѢйшегЪ у себи имаши могу за ублажкпхи га и утишиши, Анпеле кеіесни благи и милосердна! воиїе Фокрозе: я видимЪ какво а и колико твое прошивобореніе едногЪ човека тебе ради у неволи и у страданю гледати! ШО.? & срце оцомЪ посвсѣено ІЦО у гро-