Socijalizam i seljaštvo

се та -всћина не одушеви: за социјалистички идеал и док се :не упрегне у кола друштвене промене.

У земљама где су сељаци главна снага, по броју и по улози' коју су играли у прошлости, исто тако по сметњама које могу иставити једном новом поретку, —-у земљама као што је средња и југоисточна Европа, у тим земљама више још него у другим, мора се извршитн двострука симбиоза из.међу социјализма и сељаштва: сељаци се морају (пригвремјити да приме соц.иlЈалистчке идеје о друштву; социјализам 'мора прер.адити свој речник и евоје методе, темпо свога хода и ред по коме ће вршнти реформе, све то према по-требама сељаштва и према могућностима села. Шта еу све радили и шта данзс још раде верски мисионари н проповедиици да би/ успешно ширили своју веру међу „незнабошце“, in partibus infidelium ! Хришћанство је, рекосмо, победило тек пошто су га прихватили пагани, сељаци, они који су живели далеко од морских обала и од великих река, изван градова, изван цивилизације. Тако ће бити и са ооцијализмом: не може власт освојити, а још мање се на власти одржаги ако га не прихвате сељацп. Није довољно да они буду „неутрlализовани“. 'п)ротивниlц)», мамамљени: помагачи или преварени сарадкици, којима ће победиоци окренути леђа и који he платитп цео рачун друштвене, реформе у корист индустриског радништва. Нужно је да у борби за социјализам сељаци: уђу као равноправни фактор, као парњак и спрежник, заједно са радницима ив градова.

18

СОЦШАЛПЗА.М П СЕЉАШТВО