Socijalizam i seljaštvo

Радници су до сада били највише заинтере•совани да се промени индииидуалисхички и капипалвстички поредак у смислу социјализма и лабори-зма. Поред индустрисмих радника, сељаци су данас душевно најспремнији за један уређај у коме неће бити исисавања човека човеком. Ших ће по:моћи све веће скупине средњих класа, па и полптени појединци из ниших друштвемих редова. -Али сељ-ади и радници, као две прнјатељске класе, једини показују дубљу веру и способност да гурају до краја, до победе, ма како борба била дуга и тешка; они, једни и друш, „немају шта да ивтубе, а имају да добију читав један свет“.

II СЕЉАШТВО СЕ ОКРЕЋЕ СОЦИЈАЛИЗМУ

Савремени. сељачми покрети не могу се пранилно разумети акр се не знају ранији, често врло ■стари, покушаји сељака да крвавом борбом извојују своје „правице". ЗатО' помињемо кр.атко неке буне робова и сељака без земље у Старом веку, сељачке устанке у Средњем и Новом веку, од којнх ,је последнуи био у Румунији 1907. 6 ) То још нису ■били сељачки покрети у правом смислу, плански 'Оргаиизовани, идеолошки са одређеним воћством какве налазимо у 20 веку, нарочито после Светског рата.

1. Припремни сељачни понрети

У 2 веку пре Христа, римски трибуни Тибе.рије и Кај Грах хтели су да се увећа број грађама

6 ) О сељачкнм бунама и устанцима у разннм периоди:ма и разним земљама, в. Аграрну полишику, стр. 18, 22, 23 •29,32,43,191,214. • 1 ■ '

19

С-ОПИЈАЛИЗАМ II СЕЉАШТВО