Socijalizam i seljaštvo

ко бучно, да су велСчкопоседници брже-боље позвали сељаке натраг на 'имања да обаве жетву. Место да послушају, усташи су скренули са нута који води према Турцима, и почели су рат до истраге против грофова и барона. Дожа је изгубио власт над разјареним гомилама, док је био све: већи утицај цегледског свештеника Леринца Месароша, који је био екстреммији. Побуна је дошла до врхзшца кад су сељаци добилн потпору градске сиротиње: у Будиму и другим градовдала гомила је обарала с коња војнике који су слати да угуше побуну. Устанак се ширио као муња кроз целу Мађарску; плануле су стотине племићских дворова, хиљаде великаша било је убијено, натакнуто на колац, разапето на крст, мучено са неизрецивом сшрепошћу. Удружене сна.ге Јаноша и Иштвана Баторија, коњица у оклопима и добро наоружана пле.мићска војска, потукли су Дожине устанике код Темишвара. Сам Дожа биоје заробљен, осуђен да умре на престолу од ужареног гвожђа, са ужареном круном на глави, са ужареним скиптром у руци. Са непојамном храброшћу поднео је све те муке. Док још није биа мртав, натерали су неколицину његових другова, у томе циљу наррчитр изгладнелих пуну недељу дана, да поједу полуиспечено тело свога вође. 8 )-

Познатија је историја хрватског „сељачког краља“, Матије Губца ив Стубице крај Загреба, шесет година после Дожине буне. Од мађарске

8 ) Шандор Гергељ, Хисшорија Дожине сељачке буне . Загреб, 1934.

22

СОЦШАЛПЗАМ II СЕЉАШТВО