Socijalizam i seljaštvo

На европском Западу, надпрање буржоазпје после „индуотриске револуције“ бацило је у засенак велике борбе које су раније водили сељаци за своја права. У Средњој Европи, на Југо-истоку и на Истоку, где је сељаштво остало главни део становништва, и где је оно све >више одлучни социјални и полнткчки чинилац, још живе успомене на те борбе. У почетку 20 века, нарочито у Светском рату и после 1918, у Подунављу и на Балкану, јављају се врло снажни » оригинални сељачки покрети. Оми су различити од старих, и више личе на модеран раднички покрет, који се руководи социјалистичким идеалом.

2. Савремени сељачни покрети

„Сељачки“ јесте нешто друго него „агр,арни‘у Прво је социјална категорија; друго економскотехшчка. У апзар спадају сви који. се ма у коме виду занимају пољопривредом; великопоседници и земљорадницн:' без земље, средњи домаћини и пољопривредни радници. Сељади су људи који станују и жнве изван града, у пољу, лишени свих благодати цивиливације: и кад економски добро стоје, њихов друштвени положај је нижи. Најчешће и у већини земаља, аграр се поклапа са сељаштвом, пошто се пољопривредом највише баве сељацм. Али првв организован и плански напор да се поправе цене, да се укину царине на пољопривредне проивводе, смање порезе на земљу, да се увећа утицај пољопривредника на државну политижу, први полцтички рад у корист аграра не потиче од сељака већ од „аграраца“ несељака. И

26

СОЦПЈАЛИЗАМ 1! СЕЉАШТВО