Socijalizam i seljaštvo

пе, раворио феудални сксдем у северном делу Азије. Биши су створени предуслови за праве сељачке покрете.

По угледу на радничке покрете, прваци сељачких странака помишљали су још 1907, приликом Међународног пољопривредног конгреса у Бечу, да образују једну Зелену Интернационалу, за равлику од Црвене. 10 ) До њеног оснивања дошло је тек после Светског рата, и то у Прагу, средишту једне од најбоље организованих пољопривредних странака. Не кажемо ни „аграрна“ ниј „сељачка“, зато што је чехословачка Републиканска аграрна странка настала на тај начин што су се Мешка аграрна странка p слична странка у Словачкој формирале као „Р. а. с. земљорадника и ситннх сељака“. И спајање са Словацима и додавање речи „земљорадника и оитних сељака“ дошло је тек после рата. Једно је и друго речито roвори о новом духу који је завладао у пољопривредном свету после догађаја од 1914 —1918.

Сам огромни списак оргаиизација и савеза, 'ловезаних са Р. а. странком каже све: пред нама је једна солидна, добро економски заснована, свестрано развијена пољопривредна, више него се.љачка странка. Кад је Швехла ивнео Стјепану Радићу све ове податке и много још убедљивијих цифара, овај је рекао: „Наш хрватски сељачки по-

10 ) Више о политичким организацијама пољопривредника и о сељачким странкама у Аграрној полиашци, стр. 421 —432; 266. О најбоље организованој аграрној странци, вид. стр. 424—5.

28

СОЦИЈАЛПЗАМ П СЕЉАШТВО