Socijalizam i seljaštvo

A'c'i, коју je 1919 осповао Иван Пуцељ. Она је са својих 9 посланика у Уставотворној скупштини пеко време сарађнвала са српским земљорадници:мо, али се брзо уморила од опозиције, и већ 1923 ушла у радиlкалну владу, да се више никад не врати у озбиљну опозиЦију. ,Њени леви елемеити зближили су се са слозеначким радићевцима и републиканцима и основали су Словенску кметскоделавску (сељачко-радничку) странку, која има сељачко-социјалистички програм. Извесни левичарски елементи из клерикалних синдиката сара-ђуЈу 93- Кр-ајњим левичарима. 12 )

Мање добру економску организацију има Хрватска сељачка страика. Њени оснивачи, Анте :и Стјепан Радић. замислили су ХСС као чисто се.љачку, али не клаону, нити сталешку, већ народ;fiy; странку сељачког народа. По њима, само сељаци и јесу народ у културном смислу; сви други ..друштвени слојевм су одроди, отпадници од нагродне изворне и стваралачке културе. Сем Жан:Жак Русоа и Толстоја, нико као браћа Радићи ниЈе величао сељака, дете природе, прИlродног чо;века, кога није искварила вештачка цивилизација. )Све што је народно, т.ј. сељачко добро је; све што „долази m града, не ваља. То значи осуду капита-

1г ) Негде на средини између клерикалаца и кметијаца сстоји проф. др. Франце Вебер. Његова књига ( Идејнч шешељи слованскега аграразма. Програматична социјална сту;дија. Љубљана, 1927; 335 стр.) јесте поред Сорокинове Идеологаје аграразма (хрв, изд. 1924) најозбиљнпји покушај да jce нзврши анализа сељачке душе, да се изнесе менталитет гземљорадника, нарочито словенских. Вид. такође инж. Арн. Блаха, Sociologie sedlaka а delnika (сељака и радника). Праг, 1925; 2 пзд. 1937.

СОЦИЈАЛИЗАм II СЕЉАШТВО