Socijalizam i seljaštvo

пољопривреду. Остали су раскинули феудалне окове и постали слободним власницима или бар радницима земље. Завладао је капиталистички начин проивводње и размене. Новчана привредапостепено се ширила из града на село.

Али као што сељацима није погодовао ропски уређај Старога века, као што их је држао у јаду и чемеру феудални режим Средњега века, не задовољава их ни савремени систем, Он их убацује у један вртлог, у једну динамику која не одговара ни њиховој брзини рада, ни њиховом начину пословања, ни могућностима које они имају при размењивању добара. Тај систем опутава сељаке као права лудачка кошуља. Од кад су подвргнути његовим законима, сељаци су стално у кризи, увек у дефициту, код свога вазда на туђем. У капиталистички развијеним државама. које имају богате колонијалне поседе, које улажу капитале у мање развијене и сиромашније земље, нешто од добивеног богатства допадне и њиховим сељацима. Они у већем отепену уживају благодети једне напредне цивилизације, добијају веће цене за своје производе, имају погоднији кредит, осигуравају се под повољнијим условима, снабдевају се индустриским артиклима јевтиније, путују више и брже, имају на расположењу добра саобраћајна средства, речју живе једним човека достојнијим животом. У тим земљама, имућнији сељаци се одиста могу сматрати неком врстом буржоазије. Они l ће се у многим приликама солидарисати са себи одговарајућим елементима у граду и са њима заједно бранити постојећи друштвени поредак-

42

СОЦПЈАЛПЗАМ II СЕЉАШТВО