Sokolski godišnjak

7

активни председник, caiio ако прилнке то захту. Прилика се за ово указала и чланови Управе су је искористили са напред наведених разлога. На овој еедници Управа се конституисала и поред избора бр. Тодоровића за председника, изабрала је за подпредееднике браћу: Др. Милоша Борисављевића и Вој. Живановића, за еекретаре: Атанаснја Поповића и Сретена Обрадовића, и за благајника Мићу Петровића. За предСедника надзорног одбора изабран је најстарији по годинама бр. Емерих Штајнлихер. Овако конституисана Управа делала је извесно време док није 14. јуна 1911. г. поднео бр. Живан Живановић оставку на чланство у Савезној Управи. Као разлог овом подношењу оСтавке, бр. Живановић је навео, како он већ ради у једном одбору, који је себи ставио у 'задатак, да подигне соколску вежбаоницу на Врачару и да му је због овога немогуће одговарати обавезама, које има и као члан Савезне Управе, а поред овога, да је још у неколико других друштава ангажован. Савезна управа, налазећи најпре, да је брату Живановићу у истини немогуће радити на два места поред осталих других послова, а на једном скоро истом задатку, као и да смо дужни примити побуде, које је бр. Живановић изнео у свом убедљивом писму, којим је оставку спровео, решила је, да оставку уважи н верује, да ће бр. Живановић и даље радити на ширењу соколства у Српском Народу. На његово место, а сходно правилима изабран је бр. Милош Радојловић из реда замењеника. Других промена у Савезној Управн није било, и ако ■је бр. Бор. Тодоровић отишао на стално становање у Ћуприју, јер није о овоме поднео пнсмену представку Савезној Управи, да би му се место могло упразнити и други нови изабрати. Управни Одбор се старао, да својим радом што више припомогне остварењу и напретку соколства у нас, и ако успеха у томе није било у оноликој мери, у колико се можда очекивало, то Iиожемо рећи, да је овоме био узрок недовољно познавање саме соколске идеје, која доста тешко продире у оном смислу, да би одмах и успех оче-