Sokolski godišnjak

12

на сваком дневном реду Савезној Управи, све до коначног решења овог питања. Али о овоме треба да воде бригу и сама братска друштва, јер he на тај начин у многом олакшати рад самој Савезној Управн и тиме припомоћи општој ствари, заједничкој, којој сви тежимо. Само ово помагање треба да је искрено и свесрдно, јер само тако може истннске користи бити, а не руководити се себичним и другим разлозима, који he идеји шкодити па и до пропасти је довести. Ово што говоримо, говоримо на основу искуства и једнно у циљу напретка соколске идеје у иас за коју се може слободно рећи, да је на добром путу, па не треба да допустнмо, да она сатог пута скрећена други, који he је одвести тамо, куда су отишла сва наша друга друштва, благодарећи нашој себичности и немарљивости. Што ово помињемо на овом месту, даје нам повода једна ствар, која се десила баш приликом избора н шиљања предводника у Праг на предводнички курс Чешке Соколске Општине 1911. године. По молби Соколског Друштва Душан Силни у Београду, да Савезна Управа потпомогне четворицу предводника, да би на овај курс моглн отићи. управа, руковођена напред поменутнм разлозима изашла је на сусрет овој молби. Али како је Управа позвана, да се стара о свима друштвима, а не само о поједимима, то је уједно донела решење, да са овом четворицом пошаље још неколико предводника нз других друштава, која Савезу припадају. Како су на овај курс могли ићн само они предводници, који су већ имали претходну стрзшну спрему, да бн од самог курса могли имати користи, како они тако и друштва у која се буду вратили, то није било тешкоће у избору истих, јер су само два друштва имала стручне наставнике, који су могли гарантовати за ову претходну стрзшну спрему код предводника. Прво је друштво у Београду, а друго у Зајечару, док је данас већ у овом погледу стање измењено, јер стојимо много боље. И нзбор предводника радп шиљања у Праг могао је бити само из ова два поменута друштва, па је тако и урађено. И'з београдског друштва