Sokolski godišnjak

15

стручну подигну на ону висину, на којој би требала да б}'де, и на којој се налази код других братских соколскнх организација. Дакле, то је оно што нам оскудева и на чему, уколико је то могуће, треба раднти да се побољша, а има 'само један начин, који ћемо доцније поменути н по коме се може још доста учинити бар у једном правцу. У српској соколској књижевности нема данас ни једног знатнијег оригнналног дела, који би на овом месту могли поменути. Два три слабија покушаја и превода могу тек послужити само као основица нашем даљем раду. Ако присвојимо и рад свих Српских Сокола, као наш заједнички, то би на овом месту морали поменути часопис „Српски Соко" који је пет година излазио у Карловцима као орган Српске- Соколске Жупе Фрушкогорске, а чији he пет година у соколској историји увек бити помињани као пет дела, као основица Српске Соколске литературе. Ових пет година дали сј/ и „Соколски Гласник Душана Силног" којг је као орган Стручног Одбора овога Савеза излазио две године овде у Београду. Према жељи и према стварној потребп оба ова листа престала су излазити да би створили једаи заједиички Оргаи Српског Соколства под именом „Српски Соколски Гласник", који излази месечно овде у Београду. Уређивања овог листа примио се бр. Др. Лаза Поповић, и ми верујемо, да ћемо у овом правцу поћи напред у погледу опште соколске књижевности. Што се пак тиче чисто стручних ствари у соколству нашем, можемо на овом месту забележити једну лепу појаву код наших предводиика, а то је тежња за самосталним, оригиналиим радом на пољу соколског система. Прошле годиие објављен је конкурс за просте вежбе, које су имале бити као засебиа тачка свију Срба на оћогодишњем Свесловеиском Соколском Слету. И ако је и раиије било неколико оригиналности код пас Срба, ипак морамо папомепути овај коикурс за ове просте вежбе, јер су на истом узели учешћа пет паших предводника. Како ћс началиик о овом говоритп опшпрпије у свом