Sokolski godišnjak

14

вано на неповерењу ма како лепо споља изгледало, изнутра је труло и мора пропасти. Треба само имати ua уму, да је то лажна љубав, коју би Савезна Управа могла и смела указивати појединим друштвима на рачун других, јер док би овим нашкодила и друге би на кра-ју крајева морала упропастити. Родитељи којима нису деца подједнако мила, и који се за све подједнако не труде и брину, зшропашћују и оне, које више волу, као и оне који су им мање мили, па напослетау и сами себе. Соколска' друштва су велике породице, где исти закони васпитања владају, због чега и Јесу тако цењена и уважена.

3. Соколска књижевност.

Да бп извесна идеја што јаче прокрчила себи пута и у најшире масе, без сваке сумње, да може најпре у овом бити потпомогнута од књижевности, која у овом циљу б}'де створена у једном народу. Као што је пнсана реч и другнм стварима знатно помоћно средство у раду, на свакп начин, да he и соколству исто тако користити. За ове две три године соколског рада у нас, мн можемо већ тврдити, да смо и у овом погледу доста учинили. Истина, ми нисмо бог зиа шта створили, али смо бар припремили терен и за ово поље рада, јер нцје довољно имати само књижевиост, која he имати толико и толико дела, толико к толико часописа, већ је исто толико главно да се зна, колико има читалаца. Једно без друго неће користити много. Дакле, и ако не можемо рећи, да имамо доста дела и часописа, те да и ова потреба задовољеиа, ипак смомо рећи, да је у овом другом правцу учињено т.ј. створепа је читалачка публика повећан је број соколских присталица. А ово што иаведосмо у нашој је власти, јер Управа може издавати књиге, Управа може радити и на томе да стјвори читалачку публику, алн је Управа апсолутно немоћна да створи писце. Према томе не може се уписатп у грех овоЈ Управи, што иемамо писаца, који би једино билп у стању да соколску књижевност п општу п