Sokolski godišnjak

22

су једва благовремено свима члаиовима, који су се за слет преко својих друштава пријавили. И ако је заказано да долазак има бити 27. јула 1911 г. ипак је препоручено свима друштвима да пријаве долазак својих чланова, како би их овде на станици могли дочекати и у станове упутити, али сем два друштва, остала по овом нису поступили, те су одређени чланови Управе морали очекивати све возове из унутрашњости, 27. и 28. јула, јер је било чланова који су и 28 пристизали. И ако је јавно вежбање Савеза било заказано за 29. јули, ипак је дан доллска био заказан за 27. јер је било потребно извршити неколнко проба за вежбу палицом, за коју је вежбу била музика доцкан готова, а са којом се"вежбом требало Српско Соколство приказати пред целокупним Словенским Соколством. А то није била баш тако лака -ствар. Што је пак би.чо успеха, има се заблагодарити како вођама друштава, предводницима тако и свима члановима на уложеном труду и великој вољи, да осветлају образ Српском Соколству а тиме и Српском Народу. Услед јаке кише јавно вежбање савезно нијеДмогло успети у материјалном погледу, али је бар успело у другом, много важнијем моралном. Приликом тога вежбања ннко није ни помишљао на кишу нити је осећао да пада, сви су мислима били пренети у 3 греб, и мислили како ће се наши тамо показати, јер напослетку и није тако лако иТш из своје земље и бити преставник Српског Народа, кад се ова дужност хоће савесно да врши. Али што је вежбање по киши и с успехом вршено, изгледало је као да она киша спира с наше душе сваку сумњу, јер смо већ при крају тога часа били убеђени у наш успех а нарочито је,био врхунац наде, кадаје почела вежба палицом уз дивну музику брата Драгутина Покорног, првог српског соколског композитора, који ове године спрема музику и за српску вежбу, заједничку тачку свију Срба у Прагу Што је се вежаање крају примицало, то је и зебња била све мања, тако, да је на крају сасвим уступила једној дивној нади не сигуран успех Српског Имена.