Sokolski godišnjak

Кад смо* п ч риепели у Винковце, приређен нам је такив дочек, да се бољему нисмо могли надати. Изненађени оваким дочеком, ми смо скоро били збуњени и нисмо довољно умели одговорити њиховом у истини братском дочеку. Тек смо се у возу освестили, да смо у Броду веК имели дати одушке и нашим осеКајима. И тамо је дочек био срдачан и тамо су нас братски дочекали, али тамо смо већ и ми умели одговарати. Од Брода до Загреба на свима станицама били смо бурно поздрављени од браће Хрвата, да tse се учесници дуго и дуго овога сеКати. Ми смо веК од Винковаца почели инстиктивно осеКати, како је слет веК почео, док смо раније замишљали да слет може бити само у Загребу. Не, соколске слетове у стању су да приређују само земље народи, ане поједини градови, и то је једна велика одлика наших соколских слетова, одлика дивна и пуна значаја Кад смо стигли у Загреб, било је већ вече, али само зато што се смркло, док је живост била као и у сред дана. И овде смо били усхићени дочеком, каквом се у истини нисмо надали. Ми у овом извештају немамо намеру писати путописе, али налазимо, да смо дужни поменути све оне моменте, који су на овом путу бпли од значаја за наше Соколство. Јер док неке моменте морамо поменути, да би се и својој савести одужили, дотле ћемо друге поменути из разлога, да укажемо на неку добру или рђаву ствар, како би нам у будуће од користи било. На овим путовањима ми се тек учимо, јер су за све нас ово нове ствари, па нам је све необично, јер немамо искуства. Можда је ово и био разлог што не можемо похвално да говоримо и о становању наших чланова у Загребу. Ми смо тада многе ствари први пут свршавали, те није ни чудо што је се по нешто и пропустило. Но за то треба имати све ово на уму те не дозволити, да се други пут понови, јер тада ни извињења не може бити. Потребно је нешто и искусити, те да у будуће буде боље. Према закључку, да сви Срби учествују као једна целина на овом слету, био је изабрат и слетски одбор, који