Solunski front : Vojno-politička akcija

26

Ђенерал Петар Пешић

г) Сви догађаји садашњег рата доказали су нам. да Аустро-Угарска представља слабо и болесно место централних сила. Њене трупе биле су увек најлакше побеђене, због чега је Немачка била приморана да одваја снаге са сопствених фронтова, да би парирала слабост своје савезнице. Избацивањем Бугарске и Турске из акције, савезничке трупе на Балкану могле би се имати на расположењу, да се баце противу Аустро-Угарске, нападајући с југа и веома трозећи позадини ових војски на фронту, који у погледу фортификације није никада озбиљно приправљен. д) Појавом солунске војске на Сави п Дунаву добио би се додир са талијанс-ком војском, ако бп она наступала победнички. ђ) Долазак американских трупа на солунски фронт имао би за нас, поред материјалног интереса, велику важност у погледу моралном. Ова појава улила би српској војсци нове наде у победимост савезничких војски и учврстила би још више њено уверење у дефинитивну победу над непријатељем. Са своје стране непријатељ би у овој појави видео солидарност савезника и још један сјајан доказ несавладљиве воље за победом. V. Пошто су све мере, које је била у овом циљу предузела Краљевска Влада и Врховна Команда, остале безуспешне, то је Врховни Командант, Њ. Кр. В. Престолонаследник Александар у месецу октобру 1917. године поверио Помоћнику Начелника Штаба Врховне Команде мисију, да оде у Лондон и однесе