Solunski front : Vojno-politička akcija

34

Ђенерал Петар Пешић

Зато је потребно понова истаћи и нагласити учињене грешке и тешке последице, које су отуда произашле, да у исто време још једном у решавајућој фази рата укажемо на велики циљ, за који се треба заложити на овоме ратишту и огромне користи, које се његовим постигнућем. могу извући, а са средствима која не искључују и не ометају велике офанзиве на главним ратиштима; јер ће нам то, може бити, сада после -овога великога искуства бити јасније, него што је то било на прошлим париским конференцијама. Б. Садања линија непријатељскога фронта према солунској војсци полази од ушћа Струме у Јегејско Море, па иде 'западном обалом Тахинског језера, левом обалом реке Струме на језеро Бутково, јужним огранцима планине Беласице на Дојранско језеро, одавде, у главном, планинским гребеном српско-грчке границе, држећи и јужно истакнуте положаје, све до Сокола (к. 1388) закључно, одавде иде на север, остављајући источно села Старовину и Зовпч, где лрелази преко Црне Реке, затим иде ка Дабицу к. 1050 (источно од села Паралова) на Добромир, Караман, Раштане, к. 1248 (северозападно од Битоља), Црвена стена и између села Крани и Сливице излази на Преспанско језеро, затим на линију Хотешево —Томорош —Св. Наум између Преспанског језера и Охридског језера. Одавде северно од линије, која у главном иде преко Ђафе Глас (јужно од Берата) на ушће Војуше, држе слабе посаде аустријских трупа.