Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

Шошу пі9‘му у песрь Чувства пада; вндй кадсс годъ роди Сунце, Дань, а кадь заѢе> Ноїіь ; види да изъ Облака иде Киша; видй шарену Дугу; сврхь свега тога и мисли^ но іца, и како мнсли? Ево како : мисли да кадь з дань нїе ноЂь , а' кадь з ноѣь нхе Дань-; мисли да а киша вода, и да а Дуга шарена, чуе Грмлявину и поянЗ Славуя, н наоди у томь велику различность: раз« познае Мирись одь Смрада, Сладко оть Горкога, и осеЂа зиму и вруѣину, послушайде едну малену Исторїицу овде врло приличну, СпоминѢмсе кадь самь у чрной Гори біо: Владика Василїє донео з бью изь Россїе множество книжица, чинимисе дасв звау Месєчна СечинѢнїя ; у едной одь ови читаосамь неш,о о Дуги, пакь башь у едань летни Дань , при тихой кишицн на чардаку кажемь старомъ Влздики Сави іца самь читао о Дуги, а у исто време епрама нами еипяшєсє прекрасна Дуга ; аль етоши одь некудь дояа на Магарету едань Игумань ; велика людина и преко мЂре брадата, Владика Василїє, кои на полакь назпегь разговора кь нама доѣе, како упазй Игумна, речеми: хпакоти вѢре Дїаконе упитай овога Игумна іца а Дуга, и заЄ 2 ІЦО