Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

їцо з піарена. Я иоідь нисамь 'познао .біо лукави Обичан Владике Василія, кои би всегда радіо меѣу друге замешупти кавгу, само дасе има чему сміяпхиедва дочекамь дами то наложи , Мое несгпашно срдце почне скаканіи одъ радости, ц^о^у метнуши у смстню еєликогь Игумна; Отворесе врата, етоши Игумна: едва дочекамь дасе покаонн Епіскопомь и дасе посади; йзтрчнмь као Пешао, и начнемъ овако» Оче Игумне кажими молимте, пре Дуга, й заіцо а піарена ? Почеосамсе веѣь біо осмїявати, какоѢесе смести, и неїіе ми знати іца одьговорйши ; и едвасамсе одь веѢегь Смёя уздржавао. Ови датисе смешне, неби біо прави Чрногораць. уваіписе сь широкомъ Шакомь за безчиелену Браду; попогледа мало на Дугу, пакь ти превалн наме некакве страшне црне велике Очи; Невшонь бисе одь ни препао біо; пакь намѣсто Одьговора овоми ПишанѢ учини. Ііг : Бидишли ши оно мое магаре? Я: Видимъ, али ніе моя речь о нВму била; гди Дуга гдили Магаре? Иг : Знамь я іца з твое ГЬігпанѢ али а потреба да ти пре иовѣдамь , да а с но мое Магаре далеко одь тебе памегпше . Я: съ каквомь мѢромь мѣришь мою и МагареѢу Паметь? радби звй-