Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

105

ДЕЛАТНОСТ БЕОГРАДСКЕ ТРГОВАЧКЕ ОМЛАДИНЕ

а)ПРОСВЕТНИ РАД Трговачка школа Највећи и најзнатнијји задатак који је Београдска Трговачка Омладина примила на себе јесте школовање, васпитање и стручно образовање трговачког подмлатка. Тај свој задатак она успешно извршује већ пуне 43 године дајући сваке године нове и спремне снаге трговини. Колико се учинило са школом, колико је она допринела подизању нивоа стручног образовања трговачког сталежа и особља упослена у трговини види се из посебног Дела ове Споменице, који говори о школи. Овде смо школу додирнули само ради везе. Читаоница и Књижница Читаоница и књижница су прве и најстарије установе Београдске Трговачке Омладине. Још у првим правилима од 1881 г. предвиђено је у чл. 2 тач. 3 „оснивање Читаонице и Књижнице”. У правилима од 1894 г. (чл. 5) утврђена је сврха Читаонице и Књижнице као једно од средстава за рад на „стручном образовању, моралном и материјалном унапређењу чланова удружења и ширењу српске трговинске просвете". Те је године прописао Управни одбор и прва стална „Правила књижнице Београдске Трговачке Омладине 11 . У доба стварања Београдске Трговачке Омладине просветне и културне прилике не беху ни из далека повољне. Нарочито трговац, који је до своје самосталности долазио шегртовањем и калфовањем, није имао могућности да се стручно васпита, да добије основно и неопходно потребно знање не само за свој посао, већ ни за живот уопште. Међутим наговештавало се ново доба, које ће трговцу као јединци привредног организма у погледу стручности и знања поставити веће и озбиљније захтеве. То су схватили и оснивачи Београдске Трговачке Омладине и зато су просветној делатности дали предност. Истина, у оно доба, кад се једна организација тек зачињала, без материјалних средстава тешко је било помишљати на какав опсежнији рад. Раније смо видели да је једна струја покретача и оснивача Београдске Трговачке Омладине била за то, да се у циљеве удружења на прво место стави школа. То је и учињено приликом прве измене правила. Али је требало да прође осам година од оснивања да удружење преброди прву кризу, да духовно и материјално ојача, па тек онда да се приступи остварењу једног оваквог замашног идеала. Но ипак, да би се посао на просвећивању и стручном образовању отпочео одмах и са средствима која су стајала на расположењу, приступило се оснивању Читаонице и Књижнице.

lla Три Јерарха, 30 јануара 1881 год. отворене су Читаоница и Књижница Београдске Трговачке Омладине. Прве књиге и листови набављени су прилозима и поклонима, а нешто и претплатом. На крају прве године стање је било овакво: Читаоница је имала 24 листа (17 српских, 4 немачка, 1 француски, 1 бугарски и један руски), а књижница 541 књигу. Отада Читаоница и Књижница стално напредују. Међу првим приложницима налазе се Српско пољопривредно друштво, Милан Милићевић, др. Владан Ђорђевић, Чедомиљ Мијатовић,, Јован Ристић, Мита Ракић, Милош Зечевић, Стојан Бошковић, Милош С. Милојевић и др. На крају 1884 г. Књижница је располагала са 728 одабраних и корисних дела. После три године 1887 било је већ 800 књига, 1888 г. 845 књига, 1889 год. 949 књига, 1890 г. 983 књиге, а у време прославе двадесетпетогодишњице 2.500 књига. Г. 1906 Управни одбор је откупио велику библиотеку Ристе Милића, пенсионера из Котора. Стални напредак књижнице ишао је тако, да је уочи светског рата прикупљено 5.000 комада разних књига. За време непријатељске окупације уништена је целокупна тековина Читаонице и Књижнице. Намештај је одвучен, а књиге су или попаљене или употребљене у фабрикацији хартије. После рата, након пуних 35 година напретка и рада, Књижнице и Читаонице стварно није више било. Није се имало шта обновити, већ их је требало поново изграђивати. Једном речју, после четрдесет година почело се тамо .где се било 1881 год. Књижница је отворена 25 септембра 1920 г. и настало се на организовању прикупљања књига. Крајем 1928 г. Књижница је бројала 1350 књига или мало више од једне четвртине колико је имала уочи светског рата. Са обновом Читаонице, међутим, после рата иде много теже. Више је околности које не допуштају да се Читаоница отвори. Али су главне две: нерегулисано питање отварања и затварања радњи и немање погодних просторија. Тек кад је удружење после рата ушло у свој Дом, почело се са припре.мним радовима око уређења читаонице. Књижници и Читаоници велика је пажња поклањана у свакој прилици и од сваке управе. Ради карактеристике тога старања наводимо неколико цитата из извештаја управних одбора из разних временских отсека. У извештају поднетом петој редовној скупштини 23 априла 1887 г. каже се: „Данас, када већи део трговачке омладине не располаже оноликом спремом, колико то њен садашњи и будући положај захтева, кад су наши трговачки уговори закључени са страним државама створили нов трговински положај и довели нас у непосредни додир са народима спремнијим и вич*