Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

106

нијим, и када се очекује, да она колосална струја почне преко наше Отаџбине јурити и везивати сировином богати Исток са индустријоки богатим Западом, онда неодложено је потребно, да и наша трговачка омладина уложи што више збиљскога труда на своје трговачко и опште образовање, како би као намењени ослонац будућих трговачких нада могла што спремнија и вичнија на сусрет тим новим и судбоносним приликама изаћи. Истина, Читаоница и Књижница, иако нису могле да ту потпуну спрему пруже члановима, оне су ипак толико кадре, да подмире приличан део оскудице у трговинском и општем образовању". У извештају поднетом XV редовној скупштини од 6 маја 1907 г. каже се: „Полажући велику вредност на свеопште образовање својих чланова наше је удружење, поред стручног образовања у нашој школи, пружило могућност својим члановима да се душевно забаве читањем лепих и поучних књига и часописа из наше богате Књижнице и Читаонице. У Читаоници наши се чланови свакодневно обавештавају о свима важнијим новостима на пољу цивилизације, индустрије, трговине и саобраћаја целога света. Читаоница прима све домаће листове и часописе и велики број важних словенских, италијанских, немачких, француских и др.“. После рата у овој области рада настали су нови проблеми. Рат са свима својим негативним утицајима на интелект, морал и карактер није мимоишао ни трговачки подмладак. Старе, добре нарави су извитоперене, благотворне тежње за радом, за проширењем знања, за самообразовањем замењене су нижим инстинктима људскога духа, који су у највише случајева порочни. У многом су се изгубиле старе и добре традиције. Уместо да се књига чита, време се радије троши бесциљно и на оно што најмање облагорођава људски дух, што даје друштвено васпитање, јача морал и карактер. Мерило доброга замењено је рђавим и штетним тежњама и утицајима. Тако се у извештају управе поднетом 40 редовној скупштини (29 априла 1928) констатује: ~У прошлој години друштвеном Књижницом, која броји 760 дела са 1072 свеске, служило се свега 98 чланова узевши на читање 472 књиге. Као што видите број чланова који узима књиге на читање незнатан је према броју чланова нашег удружења. Уопште узев интересовање наших чланова за књигу минимално је, и што је још жалосније и они чланови који се служе Књижницом, врло неуредно враћају узете књиге на читање, те овим ометају правилан и задовољавајући рад Књижнице“. Овакво стање наметнуло је Београдској Трговачкој Омладини нове и нимало лаке задатке. И не треба сумњати у то, да he систематски и пре-

дани рад утицати да се прилике убрзо побољшају, да се трговачка омладина понова доведе и упути путевима напретка, моралног и духовног. самообразовања. У прошлој 1930 год. Књижница је бројала 1550 књига, а 720 чланова користило се читањем. Јавна предавања и претреси И јавна предавања и претреси заведени су ради општег образовања и допуне стручне спреме. Први пут се о њима говори у друштвеним правилима од 1886 год., а отада претстављају стално старање сваке управе. У ствари, још пре увођења у правила часници удружења су почели са држањелг предавања, односно „јавне речи“. Тако је прво предавање одржао 1884 год. 4 фебруара приликом отварања села члан домаћинског одбора Јован М. Тадић. Ово се прво предавање тицало општих привредних прилика Србије у то доба и потребе стварања што јачег и образованијег привредног сгалежа. Затим је 6 априла 1887 год. одржан први „јавни претрес” са темом: Школа Београдске Трговачке Омладине. Други јавни претрес одржан је 21 августа 1894 год. са темом: „Претрес предлога Управног одбора о увођењу ванредних предмета гимнастике и војног вежбања у школи удружења ‘. 24. маја 1887 г. ондашњи претседник удружења Тодор Ј. Мијајловић одржао је јавно предавање са темом „0 значају трговине". Ово је била прва јавна реч Београдске Трговачке Омладине којом је изишла пред ширу јавност.. У предавању се говорило о значају трговине уопште, националном и привредном животу народа, напосе српскога народа, и о потребама и начинима усавршавања српске трговине и образовања српских трговаца. Предавању су присуствовали у великом броју трговци и трговачки помоћници чланови удружења, поред приличнога броја осталога грађанства. Предавање је имало пропагандистичку сврху. Хтело се да се у јачој мери привуче пажња меродавних за потребе трговине. Друго јавно предавање, на други дан Божића 1887 год, одржао је благајник Јован М. Тадић са темом: О значају и користи удружења Београдске Трговачке Омладине. Као што се види, сва ова прва предавања била су намењена у чисто пропагандистичке сврхе, да обавесте и заинтересују широку Јавност о новом удружењу, његовим циљевима и задацима. Јачи покрет у јавним предавањима отпочео је после наредбе Министра унутрашњих дела (1889 год.), да се трговачке и занатлијске радње затварају у недеље и празничне дане. То је Београдска Трговачка Омладина лепо искористила. Год. 1889 приређена су четири предавања. За ова предавања управа је умолила професора Богословије проту Живојина Јовичића, који се радо примио. Он је