Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

108

б) СОЦИЈАЛНО СТАРАЊЕ Здравствена брига за оболеле чланове Болница Београдске Трговачке Омладине - Болесничка благајна Београдске Трговачке Омладине Један од првих хуманих задатака, који је Београдска Трговачка Омладина узела на себе и може се рећи који је био један. од главних покретача за њено оснивање било је старање о подизању здравственог нивоа трговачког сталежа и његовог помоћног особља. Кад узмемо у обзир доба од пре педесет година, ондашње опште рђаве прилике нашег неразвијеног друштва, а напосе тешке прилике трговине и трговачког сталежа: кад се у трговини радило по традицијама и личним навикама појединаца, кад је посао отпочињао без икакве претходне спреме; када су прилике за особље, а нарочито „чираке“ биле необично непогодне и без иоле повољних услова, те се трговином претило лењим и распуштеним ђацима и деци; у доба луча, лојаних свећа, чађавих лампи и уличних чесама, тешких домаћих послова у кућама својих газда и мајстора, у доба неограниченог радног времена и сваковрсне потчињености тада је, заиста, била највећа хуманост и доброчинство притећи у помоћ младим бићима, одвојеним зарана од својих кућа и упућеним да се сама о себи старају и зарађују. Најпрече је било обратити пажњу на њихово здравље. Овакве прилике побудиле су и покретаче Београдске Трговачке Омладине да међу првим задацима удружења поставе здравствено старање. Брига о здрављу својих чланова била је у прво време главни задатак Београдске Трговачке Омладине. Тако се у првим правилима из 1881 год, предвиђа за главни циљ друштва оснивање болнице, а одмах затим детаљно се говори о начину указивања помоћи оболелим члановима. По овим одредбама друштво је било обавезно „да сваког оболелог члана, који има право на лечење, лечи о своме трошку, онако, како то друштвени лекар пропише и како болесник захте т. ј. да сам болесник лично лекару иде и медицине (лекове) по рецепту друштвеног лекара добавља или да се лечи у друштвеном болничком стану“. Болесног члана друштво је имало да лечи два месеца, а изузетно и три месеца. По правилима из 1886 год. лечење на рачун друштва предвиђа се на три односно, у изузетним случајевима, на четири месеца. Затим је признато право оболелим члановима да могу ићи и недруштвеним лекарима, па им се и ови рецепти морају оверити за набавку лекова на рачун друштва. Ако болесник ни за то време не би оздравио, друштво га је о свом трошку отправљало родитељима. Ако нема родитеља „преда га београдској државној или, на његов захтев, варошкој или среској болници његова места на даље лечење“. Поред ове лекарске помоћи управа удружења обавезна је да

свакога болесника члана посећује преко једнога свога члана бар једанпут недељно, а по потреби ћ више пута. На случај смрти сиромашног члана трошкове око сахране имало је да поднесе друштво. Рад на помагању болесних чланова отпочеб је по предлогу члана управног одбора Милорада П. Николића. Управа је поднела предлог првој редовној скупштини (б фебруара 1883 год,), да се оболели чланови, док се болница друштвена не сагради, помажу на тај начин што he им се стављати на расположење лекар и набављати лекови обоје на рачун удружења. Из овога су се доцније развиле све одредбе о лечењу болесних чланова. Скупштина је усвојила овај предлог. Управа је друштвена отпочела рад на овој области 1 јула' 1883 год. умоливши д-ра Лазу К. Лазаревића, да се прими за друштвеног лекара. Д-р Лаза К. Лазаревић се врло радо одазвао овој молби, напомињући да ће из љубави према трговачкој омладини бесплатно указивати помоћ оболелим члановима Београдске Трговачке Омладине и упућиватиих у чувањ е здра в ља. И овај ретко душеван човек и примеран лекар лечио је јединственом ревношћу и љубављу пуних девет година болесне чланове Београдске Трговачке Омладине и то без икакве материјалне награде бесплатно, све до смрти своје 1890. У првој години обратило се за лекарску помоћ п савет осамдесет чланова, а удружење је имало једва стотину. Лекове је издала на 40 рецепата апотека д-ра Јована Ђурића, рачунајући друштву 30 °/ 0 попуста. У другој и наредним годинама увећавао се број чланова; умножавали су се, такође, и случајеви обољевања. Зато је удружење постепено повећавало број лекара. 1887 год. поред д-р Лазе К. Лазаревића ангажован је и д-р Никола X. Николић, који је остао друштвени лекар до 1906 год. непрекидно. Од год. 1893 до 1908 сви апотекари београдски издавали су лекове за рачун друштва са попустом 30 °/ 0 . Током ових педесет година у Београдској Трговачкој Омладини били су ови лекари за указивање помоћи њеним болесним члановима: д-р Светозар Атанасијевић, управник Опште државне болнице (1892 —1900), д-р Војислав Суботић, старији шеф хируршког одељења Опште државне болнице (1892-7), д-р Едуард Михел, општински лекар (1892-3), д-р Милорад Р. Гођевац (1893-1906), д-р Милан М. Васић (1894-1906) д-р Селимир Ђорђевић (1898-1900), д-р Војислав Суботић, млађи (1900-4), д-р Богосав Завађил (1900-6), д-р Јован Максимовић (1904), д-р Љуба Ненадовић (1904-6), д-р Милорад К. Савичевић (1904-15), д-р Милутпн Љ. Перишић (1906-15). Лекари д-р Живан Гашић