Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

109

(1892-1906), д-р Васа Димитријевић (1904-6), д-р Светозар М. Марковић (1899-1900), д-р Ђорђе Нешић (Г904-6) лечили су бесплатно све оболеле чланове. У 1907 год. друштво је ставило на расположење својим члановима за помоћ у болести 11 лекара специјалиста за сваку врсту болести. До 1908 год. лекари су примали од друштва на име хонорара од прегледа —■ посете болесника по 2 дин. Тада је читава здравствена служба измењена. Уместо великог броја*лекара и хонорара од прегледа, односно посете болесника, друштво је ангажовало четири лекара и то специјалисту за унутрашње. болести д-р Алексу Радосављевића са месечним хонораром од 125 дин., 150 дин. и 250 дин.; за кожне и венеричне болести д-р Милорада К. Савичевића са месечним хонораром од 200 дин, и 250 дин.; за очне болести д-р Ђорђа Нешића од посете по два динара; за болести носа, грла и уста д-р Милана Стефановића од посете по 2 дин., а по смрти овога (1913 год.) д-р Љубишу Вуловића. На овај се начин усредсредило лечење свих болесних чланова код лекара специјалиста. Организација здравствене службе на горе изнетим основама обновљена је и после рата. Само су наступиле промене у лекарима. На место д-р Алексе Радосављевића, који је изабран за ред. професора Медицинског факултета, дошао је д-р Димитрије Коњевић са месечним хонораром најпре 1.200 дин. а затим 2.400 дин. На упражњено место лекара за кожне и венеричне болести смрћу д-р Милорада К. Савичевића изабран је д-р Војислав Михајловић са хонораром у прво време 1500 дин. а затим 2400 дин. месечно. Очни лекар д-р Ђорђе Нешић отступио је такође због велике заморености. На његово је место Управни одбор ангажовао д-р Жарка Трпковића, санитетског пуковника, са хонораром од 10 дин. по посети. За лекара болести носа, грла и уста остао је и даље д-р Љубиша Вуловић са хонораром 10 дин. од визите. Ови су хонорари доцније повећани на 20 динара. Овакав систем лечења остао је све до 1927 год. када је установљена „Болесничка благајна Београдске Трговачке Омладине". Сви пређашњи чланови друштвених правила о помагању у болести укинути су на ванредној скупштини од 7 августа 1927 год. а на место њих донет је један члан (138) који гласи: „Редовне чланове у болести удружење ће помагати и лечити по одредбама ових правила и правилника Болесничке благајне Београдске Трговачке Омладине". Законом о осигурању радника на случај болести, изнемоглости и смрти (1924 год.) обухваћено је и све трговачко помоћно особље. Трговци, као послодавци и само трговачко помоћно особље плађали су Средишном уреду за осигурање радника

приносе које је закон предвидео. Али и поред тога што је по закону морало бити већ осигурано код Средишног уреда за осигурање радника, трговачко помоћно особље чланови Београдске Трговачке Омладине —• ипак се радије обраћало за помоћ у случају болести Београдској Трговачкој Омладини. А то стога што је у Београдској Трговачкој Омладини наилазило на бржу и бољу помоћ, а често и на специјалне услове лечења. Отуда се изродила нелогичност ствари. Наиме, трговци послодавци и трговачко помоћно особље плаћају знатне суме Окружном уреду за осигурање радника, а међутим чланови трговачки помоћници и ученици лече се у Београдској Трговачкој Омладини. Да би се то отклонило појавила се идеја о оснивању самосталне институције за лечење и обезбеђење трговачких помоћника. Предлог је дошао од стране Љубомира М. Ћуковића, трг. (акт од 5 новембра 1925 год.). Управа је прихватила ову идеју и већ се 9 новембра исте године обратила Средишном уреду за осигурање радника у Загребу и Министарству социјалне политике. Министар социјалне политике прихватио је молбу и унео у Финансијски закон овлашћење за оснивање приватне самосталне Болесничке благајне. Међутим Београдска Трговачка Омладина обратила се поново молбом Министру социјалне политике (актом бр. 1610 од б априла 1927 год.) са изјавом, да се жели користити одредбом чл. 285 става 3 финансијског закона за 1927/8 год. Министар социјалне политике решењем бр. 3452/IV од 12 априла 1927 год. одобрио је Београдској Трговачкој Омладини да може на основу чл. 285 Финансијског закона за 1927/8 год. основати своју Болесничку благајну као месни орган Средишног уреда за осигурање радника (§ 202 Закона о осигурању радника). У смислу овога је израђен и пословник Болесничке благајне као допуна § 176 статута Средишног уреда за осигурање радника. Пословник је одобрио Министар социјалне политике решењем бр. 5403/IV од 17 јуна 1927 год. Имајући још пре тога овлашћење скупштине за рад на оснивању самосталне Болесничке благајне, управа је одмах по коначном решењу Министра соцњалне политике 6 јула 1927 год. издала овај проглас на београдске трговце и помоћно особље: ~Финансијским законом за 1927-8 год. § 285 дозвољено је Београдској Трговачкој Омладини да оснује своју Болесничку благајну, која he имати сва права и дужности окружних уреда за осигурање радника. Господин Министар социјалне политике својим решењем од 17 и 18 јуна ов. год. потврдио је правилник Болесничке благајне Омладине и наименовао прву управу.