Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

111

Што се приноса тиче, из Rora се покривају сви трошкови, он се кретао овако:

У току 1929 год. Болесничка благајна Београдске Трговачке Омладине проширила је своје пословање и на подручје града Скопља, основавши своју Експозитуру, која је почела да ради 1 новембра исте године. До краја фебруара 1930 год. чланство Експозитуре у Скопљу достигло је цифру од 551. Од дана оснивања, па кроз свих педесет година провлачи се као црвена нит у раду Београдске Трговачке Омладине тежња да оснује сопствену болницу за своје чланове. Брига о болници била је стална. Увек на дневном реду. 1906 г. Управни одбор се обратио Београдској општини, да му се уступи погодно земљиште за подизање болнице. На предлог тадашњег претседника Косте Д. Главинића на седници општинског одбора од 5 јуна донето је ово решење: „Да се ова молба усваја и да се Београдској Трговачкој Омладини уступи на бесплатну послугу потребан простор општинскога земљишта, где га Општина има, за подизање болнице с тим да ово уступљење важи само донде док подигнуте зграде буду служиле за болницу, а чим то престане, тим самим постају општинска својина. Које he се земљиште уступити Омладини за ову цељ, одредиће се накнадно". Проучавајући трошкове подизања зграде за болницу и узевши у обзир велику удаљеност onштинског земљишта, на коме би се у смислу санитетских прописа болница имала да подигне, Управни одбор је пришао солуцији о закупу готове погодне зграде за болницу. Ради тога је расписао конкурс за куповину зграде (30 јануара 1907 год.). Али се питање, из разних узрока, и овога пута није могло решити. У даљем раду око болнице Управни одбор саопштава у своме извештају XXV редовној скупштини (6 маја 1907 г.), да је израђен „пројекат правила болнице Београдске Трговачке Омладине, али, како је број оболелих чланова коЈима су нужни болничка нега и лечење врло мали и управо незнатан (у 1906 г. свега пет случајева), а издаци око зидања или куповине погодне зграде, затим, за прво снабдевање дужним потребама унутрашњег уређења болнице и даље стално одржавање не би одговарали ни уколико броју болесника, а ни материјалним средствима удружења, то је

Управни одбор предложио, да се још за сада не приступа оснивању болнице, већ да се то остави за доцнија времена". У истини, већ у то време потреба за болницом није се тако прешно осећала, благодарећи добро уређеној здравственој служби и осетном побољшању хигијенских и социјалних прилика трговачког помоћног особља. И без болнице удружење се у највећој мери старало о здрављу својих чланова. Број лекара повећаван је сразмерно броју чланова. Али и поред свега тога па и оснивања Болесничке благајне, идеја о подизању сопствене болнице није напуштана. У циљу њена остварења основан је и нарочити неприкосновени фонд под именом ~Фонд болнице Београдске Трговачке Омладине“. Први оснивач овога фонда је поч. Лепосава М. Јовичић за чију је успомену њен супруг Илија М. Јовичић, трг. београдски, уложио 1906 г. 1000 дин. Даље су приложили Болничком фонду Мица М. Павловић (1927 год.) 2000 дин.; Тина и Јован Лучић, трг. (1927 год.) 5000 дин. за спомен на поч. Станимира Мирковића трг.; Фирме Коста Николић и друг и Коста Николић и Јовановић (1928 год.) 5000 дин. за спомен на поч. Косту Николића, трг.; Катица М. Миловановић (1928 год.) 2000 дин. за спомен на свога супруга поч. ЛАихајла Миловановића, трг.; Анка С. Ранковић (1929 год.) 500 дин. за спомен на свога супруга поч. Спасоја Н. Ранковића, трг. Највећи прилог Фонду болнице дали су Никола Д. Кики, трг. београдски и супруга му Евгенија. Они су завештали Београдској Трговачкој Омладини своје велико имање у вредности више милиона динара, за подизање и издржавање болнице Београдске Трговачке Омладине за сав трговачки сталеж. Г-ђа Мица М. Павловић приложила ie 1927 год. 125.000 дин. приликом десетогодишњице смрти своје кћери Вукосаве-Вуке. Овим је поч. Вука учвршћена у ред великих добротвора болнице Београдске Трговачке Омладине. Она је први велики добротвор ове болнице. Стање фонда болнице на концу 1930 год. износило је суму од 169.173 дин. Са поуздањем можемо рећи, да неће проћи још дуго времена, па he се болница Београдске Трговачке Омладине ставити у ред остварених установа на корист трговачког подмлатка и целокупног трговачког сталежа, захваљујући у првом реду легаторима и великим добротворима г-ђи Евгенији Кики и поч. њеном мужу Николи Д. Кики. Желећи да још за свог живота оствари жељу свог поч. мужа,. госпођа Евгенија Кики одрекла се свог удовичког уживања у корист подизања болнице. Благодарећи овој чињеници начињен је трампом споразум са Београдском општином. Добијен је плац велики 1600 м 2 на Топчидереком Брду, те he на

Год. Заостатаћ Задужење Наплаћено Наплаћено % од задужења 1927 1928 1929 1930 162.767,392.119.— 436.065.319.374.80 1.529.221,1.842.289.— 1.779.381.229.983.34 1.229.870.1.732.780,— 1.668.513 58.51% 76.820/о 84.00% 93.76o/ o