Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

112

њему бити подигнута Трговачка болница, задужбина Николе и Евгеније Кики. Помагање чланова у нужди У ред хуманих задатака Београдске Трговачке Омладине долази и збрињавање чланова у нужди. Материјалну помоћ предвиђају још прва правила (1881 г. чл. 22-26). Редовне чланове, који без своје кривице остану без службе или занимања, друштво помаже три недеље дана по један динар дневно, ако у једно исто време има без посла њих пет; а по 0.80 дин, дневно ако их има преко пет. Поред тога, по изменама и допунама у правилима од 1886 г. сваки овакав члан ослобађа се плаћања чланског улога за време док је без службе. Ова је одредба остала у важности још и данас. Доцније, временом материјална помоћ члановима у нужди повишена је и у погледу дужине времена помагања и у погледу висине дневне помоћи, све у сразмери општих животних прилика (1 дин. дневно за један месец, а ако је и болестан онда за четири месеца чл. 58 већава се време од један на два месеца, а ако је болестан шест месеци (чл. 146-8). Болесном члану удружење даје путни трошак до 300 динара ради одласка кући на лечење (чл. 142 Исто тако Удружење се старало и о изналажењу. посла својим незапосленим члановима. У правилима од 1881 год. о томе се налази следећа одредба: Да је дужност управе »да сваком члану, који је без занимања остао, занимање нађе, било у струци, којој припада, било у каквом другом послу. Ни у ком случају неће се допустити да се дотични члан за време од три недеље лаћа и таквог посла, којим би шкодио будућности својој“. (чл. 24) Ова је одредба, нешто мало измењена, остала стално у свима правилима удружења, до најновијих (чл. 149 Не рачунајући године светскога рата, за 36 година, како показује друштвено књиговодство, издато је на име лечења и материјалне помоћи (за неке године нема података) 835.678.87 динара. Морално старање Под моралним старањем подразумевамо сву делатност Београдске Трговачке Омладине, .која је имала за циљ да утиче на стварање што повољнијих услова за развитак тргов.ачког сталежа и трговачког подмлатка. У овоме је најзначајнији посао који се односи на утицање код државних органа за доношење потребних и добрих закона. Прва значајна акција у овом правцу била је 1903 год. Тадањи бурни догађаји изазвали су, између оста-

лога, и једну полициску наредбу, којом се захтевало да се, поред слугу и слушкиња, и трговачки помоћници подвргавају лекарском прегледу, сликању и другим недоличним процедурама. Из овога се добрим делом изродила и мартовска демонстрација у којој су, заједно са великошколцима, бројно учествовали и трговачки помоћници устајући у одбрану части и угледа. Београдска Трговачка Омладина схватајући велику неправду, којом се ишло на унижење целокупног трговачког сталежа, у заједници са Српским трговачким удружењем и Трговачким болтаџијским еснафом уложила је протест код надлежних против ове наредбе захтевајупи да се она одмах повуче. Благодарећи овој акцији Београдске Трговачке Омладине наредба је повучена, а сви похапшени трговачки помоћници пуштени су на слободу. По накнадном објашњењу старешине Трговинско-болтаџијског еснафа у Београду Петра К. Радовановића од 1 маја 1903 г. ~трговачки помоћници и ученици неће се уписивати код полицијске власти, нити се морају сликати, ни лекарски прегледати, већ ће трговачки помоћници (калфе) сами закључивати нарочите уговоре са својим господарима, код којих у службу ступају, а ученици (шегрти) he се само уписивати код еснафа. Трговци су дужни да еснаф обавесте о уговору са помоћницима и да пријаве шегрте и њихово време и остале услове учења ради уписа у еснафске књиге“. Из извештаја на годишњим скупштинама видимо да се највише радило на регулисању раднога времена и отварању и затварању радња. У овим настојањима Београдска Трговачка Омладина је вазда полазила највише са гледишта интереса правилног и несметаног рада у школи и здравствених потреба. У доба оснивања Београдске Трговачке Омладине и раније нису постојале никакве законске одредбе којима би било регулисано радно време и време отварања и затварања радња. 0 томе се нешто мало говори у Уредби о еснафима од 14 августа 1847 г. и у њеним додатцима од 1849 и 1853 год„ као и у закону о устројству Трговачко-занатлијског одбора од 1870. год. Али ниједна од тих законских одредаба ни]е била непосредна, јасна и без икакве санкције. Према томе, ни радно време, ни отварање и затварање радња ничим нису били регулисани. |ош није изумрла генерација грговаца, који су на себи осетили и поднели све недаће неограниченог радног времена и немања одмора. Трговине и занатлијске радње отварале су сс рано ујутру, у четири сата, па се држале непрекидно огворене све до дубоко у ноћ, до 11 и 12 часова. I адило се непрекидно 18 —20 сати. Стављајући себи у задатак, да води бригу о здрављу и просвећивању својих чланова, као двама