Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

117

За време рата непријатељске власти уништиле су сву имовину Привредног оделења. Од архиве и другога није после рата остало ни трага. Обнова рада могла се извршити само великим напорима и средствима. Али се од тога одустало, јер је у исто време пала и одлука »Привредника-» да своје пословање пресели из Загреба у Београд. Да за један исти посао не би постојале две институције, и поред тога што су оне могле интимном сарадњом саобразити свој рад да иде паралелно, донета је одлука да Привредно оделење престане са радом. Управа Привредног оделења израдила је о томе мотивисан предлог, који је усвојен на XXXVII редовној скупштини од 5. априла 1925 г. За испуњење жеља легатора Привредног оделења одређена Је у будуће секција од пет чланова. Привредним оделењем управљао је Привредни одбор. У први Привредни одбор делегирао је Управни одбор Београдске Трговачке Омладине, по .решењу од 8. априла 1904, ове своје чланове: Милана А. Јечменицу, Маринка М. Грујичића, Јована Стојановића и Т>уру М. Бошњаковића. Овај се одбор конституисао у својој седници од 13 априла те године и изабрао за претседника Тодора Ј. Мијаиловића, за потпретседника Милана А. Јечменицу, за пословођу Маринка М. Грујичића, за благајника Јована Стојановића, а за саветодавног члана професора Павла Аршинова, члана управе »Привредника» у Загребу. Затим је на XXIII редовној скупштини од 24 априла 1905 г. обављен избор првог Привредног одбора у који су ушли: претседник Тодор Ј. Мијаиловић, потпретседник Јоца Ж. Јовановмћ-Шапчанин, пословођа Ђура М. Бошњаковић и чланови Милан А. Јечменица, Јован Стојановић, Живко С. Богдановић, Димитрије М. Ђорић, Драгутин Н. Ђукановић и Драгутин Ј. Ћуковић. На последњоЈ редовној скупштини удружења из мирног доба (XXXI од 20 априла 1914 г.) у Привредни су одбор изабрани: Тодор Ј. МиЈаиловић (претседник), Јоца Ж. Јовановић-Шалчанин (потпретседник), Маринко М. ГруЈичић (пословођа), Никола С. Радовановић, Драгутин Н. Ђукановић, Јован К. Јовановић, Андреја Тошић, Тома Ј. Лазаревић и Милован Д. Лазовић. После рата приликом одлуке о ликвидацији (1 априла 1925 г.) Привредни одбор су сачињавали: Тодор Ј. Мијаиловић (претседник), Маринко М. Грујичић (пословођа), чланови Андреја Тошић, Тома Ј. Лазаревић, Тимотије Ђ. Танасковић, Јован Црљеница, Коста Малушевић и ВоЈислав Д. Милошевић.

г) САВЕЗ ТРГОВАЧКИХ И ТРГОВАЧКО-ЗАНАТЛИЈСКИХ УДРУЖЕЊА По угледу на своју матицу Београдску Трговачку Омладину —основане су трговачке омладине прво по Србији. У српству под Аустро-Угарском и Турском основана су ова удружења много доцније. Иницијатива је долазила од просвећених и родољубивих Срба трговаца у тим областима, а упути и савети од Београдоке Трговачке Омладине. Програм и циљ овим су удружењима претежно национални а затим просветни и привредни. Са-мо, све је ово било много ужег обима него у Србији, јер је непријатељска државна управа спроводила општу потиштеност и подређеност српског народа. Сва су ова удружења имала много и тешких препона и великих сметњи у своме раду и развитку још од првог дана постанка. Тек после ослобођења и уједињења њихов напредак је коракнуо, а нарочито од оснивања Савеза трговачких и трговачко-занатлијских омладина у целој Краљевини. Ради саветовања по свима питањима ових удружења, Београдска Трговачка Омладина сазвала је сва ова удружења у Краљевини Србији први пут 1907 године на конференцију, затим други пут на конгрес 1911 год. и трећи пут на конгрес 1922 г. На овом последњем конгресу учествовале су и Трговачке Омладине из Босне и Херцеговине и Војводине. Одзив је био увек задовољавајући. На овим конгресима увек су биле главне теме Трговачке омладинске школе (оснивање, једнообразна настава и уџбеници, државна помоћ овим школама, обавезна настава за све трговачко помоћно особље, повластице свршеним ученицима ових школа у скраћеном служењу сталног кадра, отварање и затварање трговачких радња и радно време у њима). Српска сарајевска трговачко-занатлијска омладина организовала је земаљски конгрес* у Сарајеву 25, 26 и 27 септембра 1921 године. На овом конгресу узеле су учешћа преко својих делегата Трговачке Омладине из целе земље и донето је решење да Београдска Трговачка Омладина припреми све што је потребно за оснивање Савеза свију трговачких и трговачко-занатлијских омладина и за спровођење његове организације. На Београдском конгресу од 1922 год., сазваном од Београдске Трговачке Омладине, закључено је оснивање Савеза трговачких и тргов а чik о - з а н а т л и јс к и х омладинаиз целе државе (чл. 1 резолуције).

*) Тргобачће Омладине на територији бићше АустроУгарске монархије до ослобођења састајале су се пођремено у конгресе ради претресања cbnx ђажних питања. Организатор ођих ђонгреса ybek је била Нобосадска Тргобачка Омладина. Takab један ћонгрес одржан је у Земуну 25 маја 1908 г.