Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

116

местило у Чехо-Словачкој на изучавање месарског заната и техничке индустрије. Ради надзиравања питомаца у њихову животу и раду Привредно оделење имало је у главнијим местима овоје поверенике. Преко повереника одржавана је стална веза са свима питомцима. Повереници су били ови: Извозно друштво у Прагу за Чешку, Шлеску, Моравску; Светозар Павков, занатлија у Н. Пешти за питомце у Будим Пешти, Новој Пешти и околини; Коста Тодоровић, трговац у Суботици. Поред ових »Привредник» је са своје стране и даље продужио вођење бриге о свима питомцима. Сем тога Привредно оделење је, с времена на време и по потреби, слало своје изасланике ради обилажења питомаца и прикупљања извештаја о њихову животу и раду. Прикупљени подаци убележавани су у књиге питомаца, а потом су обавештавани учитељи, свештеници и родитељи. Тако су питомце лично обилазили претседник Привредног оделења Тодор Ј. Мијаиловић и ондашњи претседник престоничке општине Коста Д. Главинић. Са питомцима се одржавала стална веза писмима, у којима су бодрени и окуражавани да на послу истрају и да у раду и животу буду вредни, ваљани, у сваком погледу и својим старијим верни и одани. Нарочита се пажња обраћала у свима писменим и личним везама са питомцима, да се одрже у вери и националности. Стално им је напомињано да се по свршетку учења имају вратити сваки у свој крај, на практичну примену стеченог знања и искуства у напредном свету. При намештању питомаца на изучавање заната, трговине или индустрије имало се на уму првенствено оно, што је у нас било слабо и неразвијено, у чему смо били заостали; водило се рачуна о најнеопходниЈим гранама радиности, као и онима које су тада водили странци. Тежило се, да се временом странци потисну националним изученим и спремним снагама. Од заната ови су изучавани: браварски, кројачки, ковачки, месарско-кобасичарски, коларски, молерски, електротехнички, механичарски, обућарски, опанчарски, кожарски, столарски, пекароки, књиговезачки, часовничарски, лимарски, стругарски, сарачки, фотографски, ћурчиски, воскарски, тапетарски, литографски, оптичарски, ужарски, посластичарски и други. Спремало се у овим врстама трговине: галантериској, мануфактурној, колонијалној, књижарској, гвожђарској и др. По последњој статистици у извештају Привредног одбора на XXXI редовној скупштини удружења (20 априла 1914) број питомаца је изнео 1176. Ови су питомци намештени и то: 214 на изучавање трговине, 956 на изучавање разних заната и б на рационалну пољопривредну праксу. Од целокупнога броја питомаца умрло је 41 (3,7 9 / 0 ), на-

пустило место и вратило се кући 157 (13,35°/ 0 ), враћено као непослушно 75 (6,3°/ 0 ), враћено због болести и телесне неспособности 30 (2,5°/о). На крају десете године рада остало је у ствари 873 питомца. Од ових су: постали самостални 15 (4 трговца, 11 занатлија), запослени у трговинама у иностранству и у земљи 153, запослено на занатима у иностранству и у земљи 308, одало се другом послу 3, на одслужењу војног рока 43 и на изучавању свега 351. Од овога су: на трговини 31 и занатима 320. По струкама су питомци изучавали: разне врсте трговина 180 и разне занате 690. Правилна оцена корисности и важности рада Привредног оделења огледа се, поред осталога, још и у сталној помоћи, потпорама и прилозима државе, општине, новчаних установа и појединаца из свих сталежа. Када је Привредно оделење проширило свој рад и на збрињавање ваљане деце из Јужне Србије тада му је Министарство социјалне политике доделило у име помоћи 50.000 дин. (по решењу бр. 343 од 14. маја 1920. г.) Од ове суме уступило је Привредно оделење »Привреднику« у Загребу суму од 30.000 дин. Општина града Београда, на предлог одборника Марка С. Петронијевића, кројача, одредила је Привредном оделењу на име сталне годишње помоћи по 1.000 дин. почев од 1905. године. Главни одбор Народне банке Краљевине Србије решио је, у седници од 8 јануара 1905 год., да се за 1904 годину па стално унапред сваке године издаје на име помоћи Привредном оделењу по 2.000 динара. Државни савет, као руковалац Задужбине »Велим!иријанума» приложио је 1909 год. 1.000 дин. у злату. Београдска задруга, о прослави своје двадесетпетогодишњице, приложила је 1.000 дин. Ради прикупљања прилога Привредно оделење j’e израдило нарочите касице и ове намештало у великом броју на благајнама новчаних завода у Београду и главнијим местима у унутрашњости. Сви су ови заводи врло ревносно се заузимали, а и сами прилагали за циљеве Привредног оделења Ради поучавања питомаца у штедњи још из рана, док су на изучавању, Привредни одбор је образовао »Фонд штедње питомаца». Известан мали број питомаца улагао је у овај фонд, а новац фонда је предаван у банку на приплод. Али услед слабог одзива рад на овоме је морао бити обустављен. Исто тако био је установљен и «Фонд питомаца Привредног оделења« ради помагања честитих и вредних питомаца при улажењу у самосталан посао. Међутим, ускоро потом Привредно оделење је обуставило свој рад па овај фонд није ни примењен.