Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

163

члана фирме. 1903, када се шеф фирме Ђорђе Н. Вучо због болести повуче са посла, радња пређе на Симу Ст. Башу и његовог брата Јована. Отада па до почетка светског рата два брата водила су радњу под старим именом ив поштовања према заслужном оснивачу. Били су способни и спремни у своме позиву, вредни и марљиви на послу, примерно исправни и тачни. По свршетку рата, пошто му је брат умро, Сима Ст. Баша је сам обновио радњу и водио је до 1924. Тада је радњу предао већ пристиглим синовима оснивача фирме Александру и Стевану Ђ. Вучо и повукао се од посла. Сима Ст. Баша одликовао се свима лепим особинама српских трговаца. У грађанству је био познат и цењен као добар човек и исправан трговац. Помагао је многе хумане и просветне установе и појединце. Београдској Трговачкој Омладини поклањао је велику пажњу и помагао је у свакој прилици. Био је до смрти њен редован члан. Својим тестаментом завештао јој је 100.000 динара чији ће приход до своје смрти уживати његова супруга госпођа Параскева. Остали део своје имовине завештао је: Фонду сиромашних учсника Београдског университета, хуманим и просветним установама у своме месту рођења и др. Преминуо je 21 децембра 1926 у Београду.

МИЛИЦА М. СТОЈИЧЕВИЋ—НЕШИЋ Улога жене у породици и у друштву велика је и значајна. Нарочито је важна њена хумана улога. Многа женока хумана друштва, која су жене оствариле овојом иницијативом и која одржавају својим преданим радом, ублажила су доста горких часова и утрла много суза сиротињи, бедним и напуштеним, почев од новорођенчета па до оронулога старца и старице. у свима овим женским хуманим установама узимале су трговачке жене одувек највиднијег учешћа. Трговачке жене одмењивале су где год су стигле, у свима пословима, овоје домаћине и овима указивале свако поштовање, биле им бескрајно одане и пожртвовне, како у добру тако и у злу. Одгајане већином и саме у трговачким кућама, оне су врло добро улазиле у послове својих мужева и са овима упоредо и истом ревношћу и преданошћу радиле. Једна из редова тих заслужних Српкиња трговачких жена и домаћица јесте и Милица М. Стојичевић —Нешић. И сама из старе познате трговачке породице Ристе Наумовића из Краљева, Милица је била први пут удата за Младена Стојичевића, гвожђарског трговца из Београда. У првоме браку је провела неколико десетина година срећна и задовољна живота, испуњена радом и старањем за добро своје куће. Још за живота она је са својим мужем завештала своју тековину на хумане и просветне циљеве. Милица је надживела свога

мужа Младена (умро 10 априла 1907) и по његовој смрти ступила у други брак са Др. Милутином Д. Нешићем. Али и поред тога она је у свему испунила свој завет. Будући трговачка жена она је пратила рад Београдске Трговачке Омладине. Ценила га је, јер је веровала у његову корисност по сав трговачки сталеж. Отуда је и својом последњом вољом Београдску Трговачку Омладину одредила за универзалног наследника целокупне имовине и за извршиоца њених наредаба у тестаменту. Оставила је знатне легате: Друштву за глуво-нему децу »Краљ Дечански« (кућу у Београду); друштву »Светог Саве« (100.000 динара); Народном инвалидском фонду «Свети Ћорђе» (10.000 дин.); Дому убогих стараца и старица, београдској сиротињи, Женском друштву у Београду, Ђачкој трпези у Београду, црквама у Краљеву и Пожаревцу и др. Поред тога o‘безбедила је нужна средства, да се у Београду, по могућству у савиначкоме крају код »Возаревог крста», подигне црква у њен спомен и спо мен првога мужа Младена . Од осталога да се образује фонд под именом »Фонд Младена и Милице Стојичевића«. Половина прихода овога фонда да се употребљује за школовање сиротих, ваљаних ученика и ученица Државне трговачке академије у Београду, рођених у предратној Србији, а другом половином прихода да располаже Београдска Трговачка Омладина за постигнуће својих циљева, Преминула је 23 јануара 1928.

ВАСА ПЕТРОВИЋ рентијер Васа Петровић, као агент Српског бродарског друштва, имао је прилике да се упозна са трговачким сталежом и његовим радом. Он је био човек такве природе да је у свима крајевима стекао себи пријатеља, а у друштву био искрен и мио друг. Рођен је у старој српској официрској-граничарској породици у селу Баваништу код Панчева, По свршеној основној школи у месту рођења родитељи га даду у реалку, у Панчеву, коју заврши са одличним успехом. Потом је изучио Трговачку академију у Бечу и са довољно школоке спреме 1800 г. ступио у службу француског паробродарског друштва у Београду. Када је ово друштво прешло у својину мађарског паробродарског друштва Васа Петровић је и у њему остао и добио положај агента. Ту је остао све до оснивања Српског бродарског друштва у које је ступио одмах и радио дуги низ година. Задешен недаћама у породичном животу смрћу супруге Негосаве и сина Томе он се од посла повукао. У споразуму са својом свастиком поч. Софијом Павловић—Делимарковић направио је и распоред своје скромне имовине. На дан 10 де-