Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

164

цембра 1923 написао је тестаменат којим сву своју имовину, која се састоји у готовини од 160.000 динара, оставља Београдској Ђрговачкој Омладини с тим да Омладина из ове суме исплати Материнском удружењу 10.000 динара за спомен његове поч. супруге Негосаве, а од остатка од 150.000 динара образује фонд под именом његова сина «Фонд Томе Петровића —Делимарковића», из чијег ће се прихода оваке године на дан смрти његовог сина Томе оденути извесан број сиротих ученика школе Београдске Трговачке Омладине. Преминуо је 12 марта 1928 у Београду.

МИЛАН П. РАДОЈЛОВИЋ трговац београдски Милан П. Радојловић родио се 29 јула 1868 у Горњем Милановцу као четврти (од шест) син старе и уважене породице Петра Радојловића. Радојловићи су старином из Херцеговине, одакле се њихов дед Радоје Радојло Вукотић доселио у село Мајдан, испод Рудника. По деди Радојлу цела се породица назвала Радојловићи. У месту рођења Милан је свршио основну школу, а у Београду шест разреда гимназије. Из гимназије је прешао у државну железничку школу. Са спремом средње стручне железничке школе Милан П. Радојловић је у реду железничких службеника заузео врло видно место. Дуже времена био је шеф железничке станице у Сталаћу, Пироту и Нишу. На дужности се одликовао изванредном тачношћу, вредноћом и савесношћу. У служби је остао до 1905. Те године 1 марта затражио је пензију и ступио у гвожђарску трговину Браће П. Радојловића, у којој је као јавни члан остао до смрти. Поневши још од самог рођења осећање родољубља, познате традиционалне одлике куће Радојловића, Милан је то целим својим животом и делима, како у миру тако и у рату, испољавао. Из стопе у стопу са победоносним пуковима у Балканском рату, он је организовао прве српске железничке станице у ослобођеном Куманову, а затим и у царском Скопљу. Својим способностима је допринео да је железничка служба у ослобођеним крајевима била успешно и брзо организована. После победе на Куманову, Бакарном Гумну и Прилипу Милан, ■и пре наше оружане силе, улази, возећи се на локомотиви, у Ђевђелију и ту организује све што треба за функционисање једне железничке станице на тако важној тачци. У трговачком послу Милан П. Радојловић је имао, такође, све одлике своје старе породице. На послу је био тачан и исправан, предан и марљив. Свој j’e позив веома ценио. У домаћем животу, у неговању и васпитању своје деце, Милан П. Радојловић је служио за пример. Његов син Петар, студент Високе трговачке школе, положио је свој млади жи-

вот на олтар отаџбине. Погинуо је као ђак-поднаредник у борбама на Сувобору, на положају Рајац 15 новембра 1914. За Београдску Трговачку Омладину и раднике на њеним племенитим задацима Милан П. Радојловић је гајио велику љубав и симпатије. 0 Ђурђев дану 1928 старешина породице Радојловића, Ђорђе П. Радојловић, трговац и претседник Београдске трговачке коморе, уписао је поч. Милана П. Радојловића за великог добротвора Српског трговачког двора са улогом од 100.000 динара. Преминуо је 25 јануара 1928.

ВУКОСАВА-ВУКА М. ПАВЛОВИЋ Међу своје прве циљеве Београдска Трговачка Омладина је ставила неговање и чување здравља својих чланова ради оспособљења, да у дугом, мучном и тешком трговачком позиву успешно издрже и напредују. Отуда тежња Београдске Трговачке 0младине да подигне своју сопствену болницу, чиме би омогућила свестрано старање о здрављу својих чланова. Први велики добротвор фонда ове болнице је поч. Вукосава-Вука М. Павловић, кћи ува Жене трговачке породице Мице и Милана А. Павловића, трговца београдског. Уписала ју је њена мати, уважена госпођа Мица М. Павловић, извршујући жељу свог поч. мужа и желећи тиме да очува трајну успомену на своју рано преминулу кћер. Вукосава М. Павловић рођена је у Београду 30 септембра 1895. Одликовала се бистрином, ванредном питомошћу, веселошћу и племенитошћу. У Београду је свршила основну школу и два разреда гимназије. Тада је родитељи, ради вишег образовања, дадоше у један женски завод за васпитање младих девојака у Бечу. У овоме је заводу остала пет година напредујући врло лепо у сваком погледу. Нарочиту љубав и разумевање показивала је према музици, у чему је постигла лепе успехе. У вихору велике епидемије грипа 1918 покошен је, поред многих, и млади живот Вукосаве М. Павловић. Умрла је у Женеви 21 октобра 1918.

ЖАРКО Ј. САВИЋ трговац београдски Својим радом у националном и културно-привредном правцу Београдска Трговачка Омладина привукла је на себе пажњу многих одличних претставника трговачког и осталих' друштвених сталежа. Захваљујући пажњи и материјалној помоћи ових, у првоме реду великих добротвора, Београдска Трговачка Омладина се снажи и оспособљава за што успешније извршење својих многобројних задатака. Једна међу великим њеним замислима јесте и Српски трговачки двор.