Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

231

кредита уопште. Живљи економски живот не може се одржати, а камо ли развити без кредита, без довољног капитала. А у једној неразвијеној средини није лако наћи решење за тако важно, готово пресудно питање за економски напредак земље. Сем тога, вођење државне привредне политике компликовало се унутрашњим политичким борбама у Србији. Нови политички покрети у Србији, који су се везивали за широке народне масе, нису били нарочито наклоњени варошкој привреди, а особито трговини. Идеолог новог покрета, сејач нових мисли, Светозар Марковић, учио је да трговац у Србији стиче, док се сељак задужује за храну. По њему, „трговац, вршећи овај тројаки процес: шиљање земљоделских продуката на страну, добављање еспапа са стране и размену ових еспапа са платом чиновника, разуме се, вуче од тога добити толико, колико не само да може да живи, него још да се издигне у онај виши сталеж, и тако тече капитал...”. Обарајући се на чиновнике у којима је гледао само просте посреднике, „да преносе новац од произвођача у руке трговаца”, он је упућивао свет на неједнаку поделу приноса производње у Србији. Ова неједнакост, разуме се, ишла је, по њему, у корист чиновника, а на штету сељака. Пошто је чиновник све своје потребе покривао код трговаца, корист чиновника сливала се са трговачком, у корист кесе трговаца. Очигледно је, да је овај прерани социјални реформатор у Србији био у грешној заблуди да се може обићи природни процес у економском развитку света. Он је хтео у једној примитивној средини да се пређе одмах у социјалистичко друштво. Сви сем радника паразити су. Како у Србији није било радника сем на селу, земљорадника, он је њих прогласио радницима. И сви који су посредовали између сељака и оних који му продају што му треба и купују од њега оно што има за продају паразити су. Они узимају сељаку вишак вредности. Њих треба уклонити. И како није било капиталиста, то су они који „сисају” били чиновници, „бирократи” и трговци. Посредник је проглашен капиталистом и на њега сручено проклетство једног реформатора, којему су недостајали сви елементи, да бц реформу извео по Марксовој шеми. Он је устао противу капитализма и капиталистичког искоришћавања тамо где га није било. Одонда до сада рађено је у правцу формирања капитала и не може се рећи да је створен. И данас је још смело говорити о домаћем капитализму код нас. Онда је јасно колико је преурањена и нетачна борба Св. Марковића против трговаца као капиталиста. Велики покрет маса у Србији изменио је и померио политички однос снага. Као и у сваком покрету маса, и у њему је било више снаге и необузданости него сигурности у резоновању и тачности у

програму. Нарочито у привредним питањима било је магловитости и нејасних појмова. И кад су вођи ових народних покрета постали чланови законодавног тела, кад је требало програм спроводити у дело, настала је опасност, да у привредним питањима не почну правити покушаје, који би могли свима слојевима народним и целокупној народној привреди донети само великих штета. Тако је Србија при крају XIX века, толико значајног не само у њеној историји него и у историји целог човечанства, при крају века, у коме су учињени и практично примењени најважнији проналасци, у коме је извршена индустријализација великих земаља Европе и Америке, подигнути градови, испреплетена земљина кугла гвозденим шинама и океани паробродским линијама, кад су решавана толика национална питања и појавило се у својој тежини и важности социјално питање, била усталасана и политички и привредно и социјално. И мада усковитлана својим унутрашњим борбама и унутрашњим проблемима, она у то време не заборавља да има у овом делу света да изврши још важне историске мисије и задатке, да промени из основа односе на Словенском Југу, да створи нове услове за развитак и напредак југословенске нације. . . Такво је било доба и такве су биле објективне потребе, које су изазвале оснивање „Трговинског гласника”. Преко њега београдски трговци били су намерни да у наш јавни живот унесу стручност у расправама по свима гранама државне привредне политике и финансија. У њему су трговци, привредници, имали да нађу обавештења о привредним односима и појавама у свима крајевима земље, о развитку и напретку привреде на страни, о новим формама организације трговине и привредног рада уопште. Преко „Трговинског гласника", у једном бурном времену, требала су и сва наша национална питања да буду третирана мирно, трезвено и уљудно. Форма је често значајна колико и садржина. Онда кад се разбарушено водила жестока партиска распра, кад је заборављан општи интерес пред ужим, била је насушна потреба унети један тон миран, отмен, уљудан, а разлоге, уколико је људски могуће, објективно. Са таквим претензијама покренут је „Трговински гласник”. Одзив код читалаца и распрострањеност његова сведоче да је задовољио потребу једног доба, а опште привнање и уважење да је савесно вршио своју дужност. Делатност „Трговинског гласника". Мора се признати, да је „Трговински гласник” отпочео рад у тешким приликама. Онда, кад су политичке страсти биле захуктане као никада раније и кад се на српске трговце и њихове тежње гледало преким оком није лако било пробити њиховом органу. Али, благодарећи отменоме тону, непристрасности и