Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

237

Борећи се за ослобођење и уједињење српства, »Трговински гласник« је проповедао слободу балканских народа. Оба ослобођења чисто су органски везана. Једна стара и дотрајала земља, давећи се и у последњем ропцу, гушила је младе народе Балкана, жељне живота и слободе. Да би се ослободили, требало се борити удруженим снагама. То значи требало је створити савез прво између Србије, Бугарске и Црне Горе. То би био сигуран чвор савеза и слоге и свих других балканских народа. Савез са Црном Гором природна је ствар. Те две државе једног истог народа, по природи ствари, морају бити савезници и морају радити заједно. Са Бугарима вежу нас, ако не у истом степену, али ипак неразрушиве крвне везе, као год и скоро истоветни национални задаци. Стога је »Трговински гласник« у српско-бугарским односима од вајкада заступао гледиште споразума и слоге. С правом се може рећи да Је он увек био највећи поборник српско-бугарског зближења. У зближење је веровао чак и онда, кад су ту веру били многи изгубили. Најбољи је пример за ту дубоку веру о потреби споразума његово држање пред крај 1905 год., када није скоро било Србина, који није схватио да Је званична Бугарска извршила према Србији издајство, објављујући, противно изричном споразуму, постојање уговора о царинском савезу. Природна последица таквог бугарског поступка било је губљење вере на српској страни у могућност сарадње са Бугарском. И у таквој деликатној ситуацији »Трговински гласник» је знао да се издигне на државничку висину и пророчански претскаже неминовност споразумног рада између Срба и Бугара. Веровао је, као што верује и данас, да ће идеја cpnско-бугарског зближења кад тад триумфовати. Споразум између Срба и Бугара и постигнуће искрене и трајне слоге између наше државе и Бугарске, питање је првокласне важности за мир на Балкану, за његову самосталност и миран развитак и напредак и Бугарске и наше државе. Једном присном заједницом ми бисмо постали прави ковачи своје среће, а у исто време и важан чинилац у међународној заједници. Уверени смо да би мир у свету, на тај начин, био много чвршћи и много сигурнији. Да би се мир учврстио у ширем кругу, треба учинити да победи у ужем. Отклањањем неспоразума између Срба и Бугара, највећа је вероватноћа да би били уклоњени они стални агенти који делују противу мира на Балкану, а самим тим и у свету.

У оквиру оваквих идеја „Трговински гласник” је стално писао о односима са Бугарима, како пре светског рата, тако и после њега.*) После светског рата, који је изменио физиономију Европе и довео до остварења наше заветне мисли, до уједињења отаџбине, «Трговински гласник“ је и надаље поклањао пуну пажњу проблемима спољне политике. Да би се Европа што пре консолидовала >и мир што боље учврстио, он мисли да је потребно лојално испуњавање уговора о миру. Ако народи побеђени у рату буду прегли на конструктиван рад и ако буду морално извршивали обавезе које су узели на себе, створиће се атмосфера поверења и онда није немогуће да се учине извесне олакшице, а евентуално и поправке. На Балкану могуће је створити један сталан и користан поредак, ако балкански народи пред разликама иставе оно што им је заједничко, а то је независност Балкана. «Балкан балканским народима» било је гесло политике Србијине пре рата, оно је гесло и данашње југословенске политике. »Трговиноки гласник» учинио је са своје стране све, а готов је да учини и од сада, да се на овом делу света створе односи поверења. То није могуће ако се не буде ратовало противу оних који сеју неповерење и поткопавају и онако неразвијену заједницу интереса. База је спољно-политичког рада «Трг. гласника“ одбрана уговора о миру, наслон на наше опробане пријатеље, у првом реду на Француску, али не затворити врата да се заједници бораца за мир могу придружити и они, који су се о њу раније тешко огрешили. Васпитно-просветни проблем. Онда кад је покренут »Трговински гласник« општи културни ниво народни није био на завидној висини. Стога је дужност свих културних људи, оних са врха друштвеног, била да се озбиљно баве питањима васпитним и културним. Отуда се »Трговински гласник» стално и доследно залагао за сваку васпитну и културну акцију. Нарочиту пажњу, по свом положају, морао је поклањати васпитању и просвећивању трговачког подмлатка. Држао се увек девиза: „Што просвећенија и спремнија народна омладина, тим боља и обезбеђенија будућност" и „Какву омладину будемо умели спремити, такву ћемо и будућност спремити своме народу". То је правило за целокупну омладину, а трговачку у .првом реду. Јер, образован и просвећен трговац, по својој улози у друштву, пионир је напретка, и онај који уноси зна-

«....Најозбиљнији и најбољи лист у читавом српству је «Трговински Гласник». Лист који је својим објективним писањем задужио овамошљи народ српски. Он је доносио најбоље чланке о нашој напаћеној домовини, тако да га је окупаторска власт забранила за наше крајеве....«

*) За свој рад на зближењу са Бугарском, лист је добио драгоцеио призиање. Александар Стамболијски, чувени бугарски народии трибун и државник, предао је «Трговинском гласнику» 22 августа 1922 у Лозани своју фотографију са овом посветом: Уредништву уваженог листа «Трговински Гласник», који први подиже глас за зближење, поклањам ову слику у зиак благодарности.