Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

238

ња међу широке масе. До трговца стиже свак и његов утицај може бити и моћан и велики. Као што су постојале велике тешкоће и сметње приликом оснивања и у доцнијем раду Београдске Трговачке Омладине, тако су постојале и велике, ако не и много веће, тешкоће у раду њене школе. Као орган Омладине »Трговински гласник» је морао да се свим својим силама залаже да се омладинској школи обезбеде сви потребни услови за што успешнији рад и напредак око васпитања и школовања трговачких омладинаца. Својим сталним писањем и поклањањем видне пажње Школи Београдске Трговачке Омладине »Трговински гласник« је допринео своју лепту за њен успешан развитак. У свима својим напорима и потребама Омладинска школа је налазила у њему јак ослонац и искреног помагача. Он је стално доносио, и што је могао више, написе који могу послужити формирању свести и карактера код омладине. У свакој прилици указивао је на потребу што бољег школовања наших трговачких омладинаца, јер су они стуб важне гране пржредне делатности, наше националне трговине која је још неразвијена. Традиционални чланци «Трговинског гласника“ приликом почетка и свршетка године Школе Београдоке Трговачке Омладине, о Божићу, Васкрсу, Слави, Св. Сави, као и у другим приликама, побуђивали су омладинце на савестан рад, а давали одраслим потстрек да у својим напорима и жртвама које подносе за напредак Школе не клону. Поклањајући највећу пажњу Школи Београдске Трговачке Омладине, лист није занемарио ни свој рад на општем просветно-културном пољу. Свака акција на томе пољу наилазила је у листу на најтоплији пријем. И »Трговински гласник« и његови читаоци, трговци, били су увек спремни да помогну колико год су могли да се народ просветно подигне. Тај рад је нарочито запажен крајем прошлог века, кад су настали јачи покрети на културно-просветном пољу. То се најбоље види из услуга, које су учинили за српску књижевност трговци и „Трговински гласник», што је веома лепо и ауторитативно окарактерисао и изнео Стојан Новаковић у једном своме писму упућеном уреднику »Трговинског гласника» (то писмо донето је на другом месту). У питањима вере и цркве лист је заузимао скоро либерално гледиште. Верска прегоњења и верске сукоое, то је што је најмање желео. Српски трговци и њихов орган нису желели неорганизовану цркву, Го је све. Дезорганизација нигде није добра, у цркви најмање. И тежили су да црква буде добро орг анизована и да служи, како је то било у традицији српске цркве, уз Бога и народ. »Трговински гласник кроз сво дуго време свога излажења стајао је на гледишту потпуне верске толеранције, и то с уверењем да стоји на исправном гледишту. Живот

и прилике целокупног нашег народа дали су му за право. Вера мора бити ствар у првом реду грађана, али она је и питање државе. Држава треба да регулише односе вера и верника тако, да сукоби или поступци не изађу из оквира моралних и државних интереса. Слобода савести, то је идеал постигнут тек у модерној држави. Али, у схватању слободе савести може бити разлике. По слабости људској, и црква често оспорава својој посестрими оно што себи допушта. Духом правичности и једнакошћу у третирању треба да је обојена свака акција државе у верском погледу. Исто тако, да црква не оде у својој акцији противу интереса државе. Не може се допустити у држави организација, којој људи могу бити више привезани него држави и слушати њене заповеди више него државне. Вера, чија се организација пење изнад државне, непожељна је. »Трговински гласник« је стога увек устајао противу клерикализма. За развитак најдубљих верских схватања и за неговање морално-религиозних убеђења, клерикализам није потребан. А својом дисциплином и издвајањем својих интереса од свих других, може бити необично штетан. Клерикализам је штетан, стога га треба онемогућавати било је дубоко убеђење људи око «Трговинског гласника». Таквом схватању остао је веран до краја, верујући да у нашој средини, идући тим путем, не само што није оштетио, него је помогао развијање дубоких религиозно-моралних осећања. Све до европског рата овај се велики трговачки лист старао да буде пионир културни и заточник национални, да сигурношћу суђења и отменошћу расправљања да пример како се служи највећим интересима нације и државе. По мишљењу свих непристрасних људи, он је овојој намени одговорио и часно завршио овај период свога живота и рада. »Трговински гласник» после рата, Постанком уједињене државе настаје нов период рада за све, нарочито за јавне раднике и јавне установе. У новој држави односи нису више онако једноставни ни у економском, ни у морално-политичком погледу. Нова држава економски је више диференцирана него је била Србија. Она није више потпуно сељачка земља. У једном делу прилично је развијена индустрија и постоје проблеми које индустријализам неминовно изазива. У духовном погледу још већа је разлика. Предратној Србији непозната је била верска борба и верске разлике. У њој није постојало ни националних трвења. Она је сва била православна и чисто национална, сва српска. У новој земљи постао је проблем различних етничких нијанса, различитих верских организација, а са њима и велике разлике у схватањима и менталитету и народа и водећих људи. Поред тога трагедија нашега народа била је да је током борбе био подељен на два фронта. То је само појачало нерасположење