Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

246

Добривоје Т, Лазаревић дошао је за директора аиста 25 августа 1926. На томе положају је и данас. Пре овога био је потпретседник Уређивачког одбора од 1921 до 1926 године. Родио се у Александровцу (Жупа), где је свршио основну школу. Трговину је изучио у радњи Анастаса Павловића, у којој је био од 1899 до 1909 године, када је почео самостално да ради под фирмом Поповић, Лазаревић и Комп.

Трговачку школу Београдске Трговачке Омладине, нижу и вишу, свршио је од 1901 до 1907 године. Са ретком прлљежношћу он се стара да лист сачува своју традицију и углед, Са пуно такта и обазривости успео је да лист у многим компликованим политичким питањима задржи своју објективност и укаже на путеве којима треба ићи. Може се рећи да су се обистинила сва предвиђања листа о догађајима, који ће неминовно наступити, ако се не престане са онаквим политичким животом, који је наносио штету не само целокупној привреди, него и претио опстанку данашње државне заједнице.

УРЕДНИЦИ „ТРГОВИНСКОГ ГЛАСНИКА" Јован Ђаја, дугогодишњи професор, народнт посланик, министар, државни саветник, минис ,г ар на страни, политичар и новинар, био је, са малим прекидима, уредник и сарадник „Трговинског гласника“ скоро тридесет година, од 1899 па до пред саму смрт 1928 године. Прешло би из оквира овог написа о „Трговинском гласнику” кад би се, овом приликом, позабавили личношћу Јована Ђаје онолико колико му по великим заслугама за лист припада. Као што смо на другом месту овог написа истакли, Ђаја има највише заслуга за успех и углед „Трговинског гласника”. Он је својим сјајним, објективним и убедљивим чланцима највише допринео да „Трговински гласник” постане један од најугледнијих листова српске журналистике. Његови су чланци не само због своје важности и објективности, него и због своје отмености и начина на који су написани, били свуда запажени и цењени и због тога је „Трговински гласник” од свих српских листова био највише помињан и цитиран у домаћој и страној штампи. Није било ниједног важнијег политичког и привредног питања о коме није Ђаја зналачки казао своју реч. Његови су чланци имали необичну, готово пророчку моћ предвиђања, они су поред стручности били надахнути оном ве-т ликом националном идејом и великом љубављу према народу и нашој државној заједници, која је у целом животу и раду водила Ђају. Он је био новинардржавник. Несаломљива воља, одлучност и борбеност биле су опште познате особине Ђајине. То је доказао у свима важнијим догађајима, који су се одиграли за време његовог рада у листу. Треба се само сетити његовог моћног пера 1900, приликом напада на српске трговце у Народној скупштини у Нишу, затим у тешком периоду пред 29 мај 1903, као и одмах после рата, када су искрсла многа питања у највећој оштрини. Ђаја је био најубеђенији присталица и борац за слободу и уједињење свих Јужних Словена. Ђајини чланци били су прави израз Јавног мнења не само трговачког реда него и целог српског народа. Пре рата био- је у србијанском новинарству уводни чланак најважнија ствар у листу. Нарочито се пазило на то, да је написан лепим и одабраним изразима. Најбољи чланци излазили су у „Трговинском гласнику” из Ђајиног пера. Ђаја је био несравњив као стилист, новинар, који је могао да предаје у школи науку о стилу. Ђаја је био новинар најчистије расе. Његова љубав према новинарству била је легендарна. У доба кад је све легло на државну службу, кад није

Добривоје Лазаревић