Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

247

било иоле писменијег човека, који није био на „државним јаслима", како се то онда говорило, Ђаја је био сав срећан кад је могао да нађе ухлебље у новинарству. И данас је добро прелистати комплете „Трговинског гласника” и прочитати Ђајине написе. Из њих се најбоље види зналаштво и висока култура Тајине личности. Ђаја је служио на част „Трговинском гласнику”, а преко њега и целој српској журналистици. Због својих заслуга за лист, Београдска Трговачка Омладина изабрала је Ђају за свога почасног члана. Јован Tlaja је рођен у Дубровнику 21 марта 1846 год. Основну школу и гимназију свршио је у месту рођења, а филозофски факултет у Бечу. По свршеном школовању дошао је у Београд и постао суплент, а доцније професор гимназије. Брзо се истакао својом интелигенцијом и слободоумљем,

ушао у политику и изабран у главни одбор Народне радикалне странке. У Тимочкој буни (1883) затворен је, окован и изведен са осталим члановима радикалног главног одбора пред преки суд у Зајечару. На суђењу се држао најкуражније од свих окривљених. 28-Хl-1883 ослобођен је као невин. У идућој години покренуо је са Андром Николићем и Стојаном Протићем »Одјек«, пошто је радикалски

партиоки орган „Самоуправа” био обустављен. У чиновничкој каријери заузимао је врло видне положаје. У 1888 год. постао је начелник Министарства просвете, а у 1889 начелник Министарства иностраних дела. На ово звање дао је оставку те је одмах потом изабран за народног посланика. У 1890 постао је државни саветник и те исте године министар Унутрашњих дела у влади Саве Грујића. На овом положају остао је до 16-1-1891, па је потом опет постао министар истог ресора у влади Николе Пашића 11-11-1891 оставши на новом положају више од једне године. У 1894, после укидања устава од 1888 год., пензионисан је као државни саветник. Потом је једно време био наш посланик у Атини и Софији, па је поново пензионисан 1905 год. и отада се није враћао у државну службу. Сем „Одјека” Ђаја је уређивао и политички лист „Народ” (1896) и до смрти сарађивао на „Трговинском гласнику”. Одликовао се широком културом и великим родољубљем. У свом дугом јавном животу доживео је многа разочарења и патње. Ну све их је стоички подносио, никад јавно не исказујући своје незадовољство. Његов духовни рад је био многострук. Чланци су му се увек одликовали доказима и логиком, отменим тоном и коректним језиком. Својим пером оплеменио је нашу јавну реч, уздигао је на велику висину и прибавио јој велико уважење у земљи, па чак и на страни. Са француског је превео роман Деведесет трећа од Виктора Ига, са италијанског Манцонијев роман Вереници. Био је велики поборник зближења између Србије и Бугарске и 1904 год. написао је брошуру Савез Србије и Бугарске. У дубокој старости умро је 18 јула 1928 године у Београду. Др. Милослав Стојадиновић, публициста, бивши начелник Министарства социјалне политике, сада први потпретседник Београдске општине, био је уредник „Трговинског гласника” од марта 1924 до априла 1926. Он је у листу зналачки и вешто претресао многа важна питања. Нарочиту пажњу посвећивао је социјалним и комуналним питањима. У томе правцу указао је на низ корисних мера, које треба предузети на социјалном пољу. У своме раду Др. Стојадиновић је увек имао у виду интересе трговине и привреде уопште, и државе као целине. Фрањо Цвјетиша, публициста, члан Југословенског одбора за време светског рата, сада генерални конзул у Хамбургу, био је уредник од априла 1926 до новембра 1927. За време његовог уредниковања лист је поклонио већу пажњу информативном делу. Као дипломат по струци, Цвјетиша је питања спољне политке нарочито расправљао. Такт и умерен тон биле су особине Цвјетишиног

Јован ТБаја