Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

259

интересовало да„ и ако сам цео дан данас у библиотеци радио, хоћу одмах да вам пишем. Радујем се што су „Српско Трговачко Удружење“ и „Управа београдске омладине трговачке" узели иницијативу да размисле: да ли треба што радити да се приликом глади у Русији покаже да Срби и ако су сиромашан нису неблагодаран народ. Али се гото-во двојином радујем, и морам да вам честитам, што сте имали срећну мисао да пошљете своје претставнике г. Персијанију. Онај који вам је то предложио очевидно је човек с дипломатским даром. Ништа иде природније, ништа деликатније и паметније него то што сте уч-инили. Чим су ваша два удружења изјавила готовост да отворе уписанију прилога браћи Русима у помоћ, то је већ као да ie Србија практички и створила ту уписанију. Већ само тим јединим актом што су два претседника отишла руском посланику да му саопште какву намеру имају њихова удружења Србија је фактички и формално дала доказ да је благодарна и благородна земља. Било да се уписанија прими или не прими, оста ; е већ сад историјски факат да је Србија вољна била да одкидајући од својих уста покаже да не заборавља шта је руски народ за народ српски чинио. Морални значај тога факта и велики је и леп је, и могућним начином он he до>нети, ма кад било, политичку корист Србији. Цар руски, влада руска сад већ знају, а без сумње временом и народ руски ће знати, шта су трговачко удружење и трговачка омладина хтели у име српског народа да покрену. Ово је за нас добит, добит и ако поменута друштва нису руковођена обзири.ма на политичку добит него једино обзирима да Срби треба да се пожажу да имају осећања захвалности и уједно осећања истинског братства према Русији. А што сте се сетили да Haj'npe припитате то доказује деликатност ваших ocehaja. Јер и ако је у Русији страшна патња, и ако, кажу, народ гомилама од глади умире, и ако прорачунавају да треба утрошити 185 милиона рубаља па да се набави храна те да се народ до нове жетве исхрани, опет може лако бити да руској влади неће по вољи бити да се прилози ван Русије купе. Оно> би управо требало да јој је по вољи, j'ep најпосле сваки нов доказ солидарности међу народима општа је добит и равна путеве братству међу расама и племенима. Али ми не можемо погодити све оне обзире којима се руска влада данас руководи. Стога је велим заиста и паметно и деликатно било што су претставници поменутих друштава ишли да Hajnpe поверљиво саоггште своје намере руском посланику и да упитају: да ли руском цару и руској влади неће што противно бити да Срби даду један мален. али срдачан доказ сво-је захвалности према Русији и својих братских осећања према руском народу. Него дозволите ми да кажем како налазим да је требало да сте уједно и претседника кабинета г. Пашића о својој намери као и посети код г. Персијанија известили. Ово Једино из обзира учтивости. Био бих слободан да вам напоменем да би ту омашку могли накнадно да поправите тиме што би ако дође до отварања уписаније оба претседника отишла најпре претседнику кабинета те му поверљиво саопштила проглас који мислите да штампате, те да он и његове колеге виде да нема у њему која реченица Koja би њима, који су одговорни за српску политику, незгодно дошла. Опростите ми што сам тако слободан те вам се намећем саветима, али и ако се показало да у вашем друштву има људи с финим осећањем шта кад треба, опет не знате како и највећи демократи, кад постану министри, некако утанчају своју осетљивост. А и иначе је мудро и право да не дате повода влади, да мисли да хоћете ј'едно лепо и корисно дело да предузмете сасвим њу на страну остављајући. Тек ја сам дубоко уверен да, баш ако се и не предузме уписанија, корак који су трговачко удружење и тргрвачка

омладина учинили заједнички, мора подићи њихов добар глас и повећати њихову моћ да дејствује и даље у другим приликама на општу корист. Разуме се, баш ако се Руси не сагласе на отварање јавне уписаније у Србији, никоме не >може бити противно, а право је, да у „Трговинском Гласнику“ објавите шта су и из каквих обзира трговачко удружење и трговачка омладина намеравали да раде. Нека остане записано да су они били свесни дужнбсти које Срби и као Срби и као људи имају. Уверен сам да ће корак њихов наћи потпуног одобрења у свима крајевима земље и у свих добрих и поштених људи без разлике партија. Врло сте добро рекли у вашем писму да Срби стоје према Русима у сасвим другом положају но остали европски народи. Ми имамо не само специјалну дужност да дадемо доказ нашег признања руском народу, него ми имамо и пречег права да можемо дати јавног израза нашем осећању према Русима. Само једини Бугари имали би још и од нас пречег права да се покажу захва.тии, али кад Бугари не могу да имају срце нашег народа, заиста не треба ми Срби да будемо оно што су Бугари. Баш нека и Руси и цео свет виде да има повелика разлика између нас и Бугара! Све ово што вам пишем приватног је карактера и немојте ништа од тога штампати, али слободно можете показати писмо вашим пријатељима и друговима и казати им колико се као Србин радујем што су овако срећно једну добру ствар кренули. Ја сам уверен да he и сви други народи наћи да је Србија кроз своја два трговинска удружења заиста лепо поступила. У осталом и ови моји Енглези, који мрзе Русију и политички се без одмора и престанка с њоме боре и у Европи и у Азији, баш се сад договарају да покрену скупљање прилога за руске сељаке! По свој прилици нови Лорд Мер који ступа у дужност 30 октобра узеће то као први посао. Сад већ, хвала вашим пријатељима, Србија је ван Русије прва у којој се та мисао најраније покренула. Ако од ње не буде ништа, неће бити кривица српског народа. А што смо сад у томе згодном положају заслуга је трговачког удружења и трговачке омладине. Верујте давно ми није дошао из Србије пријатнији глас него овај што ми га вечерас ваше писмо донесе. Ово што је напред написао сам вам још синоћ, а сад ево завршујем ово писмо још са две три речи. Шаљем вам нешто о глади у Русији што са.м извадио јутрос из енглеских листова. Можете ако хоћете и штампати то, но немојте метати доле моју шифру. Јутрошњи листови јављају да се у Сев. Америци отворила уписанија прилога на помоћ руској сиротињи и да је некаква адреса послата цару поводом тим са 100.000 потписа. Шаљем вам и један кратак допис за лист и сад вам нећу писати пре идуће суботе. Поздрављајући вас љубазно остајем. Ваш искрени Чед. Мијатовић Лондон 22 марта 1892 г. Драги Господине Вулетићу, Примио сам чек од фунте стерлинга 8. 1. 0, који сте ми изволели послати с писмом вашим од 16 ов. м. Захваљујем и вама и другој господи редакционог одбора. О-во је велика и управо драгоцена помоћ у мојим садањим >приликама. Надам се и молим Бога да ми помогне, да вам једног дана вратим све то с интересом. Мило ми је што ми јављдте да су моја писма Трговачкој Омладини добро примљена. Ја бих о будућности