Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

260

српској просто очајавао да се овде и онде у Србији не јавља по неки покрет коЈи не може друго да значи него да у народу нашем још има и здраве свести и добре крви. Међу тим покретима који нас старије запајају новом надеждом, ја на прво место стављам покрет међу нашим трговцима и Трговачком Омладином. Ваш је лист већ стекао себи сасвим части пуно место. Ја се само надам да ће тај факат и вас и нас који смо вам сарадници само још већма потстрекивати да тежимо сви сложно на већу висину. Американски песник Лонгфело има дивну једну песму која се зове: »Excelsior!« „Све на више“! Ви га нисте формално усвогили као девизу вашега листа, али са задовољством видим да по њему практички и неуморно радите. Могу само да всм честитам и да вас молим да на моју помоћ и сурадништво апсолутно и потпуно рачунате. Пето писмо поСлаћу вам тек тамо око среде. Имам пуне руке књижевна посла, а истом је сад. оставило штампу моје прво дело написано на енглеском језику. Зо:ве се „Константин, последњи цар Грчки“. Посветио сам га Дуки од Шпарте, престолонаследнику Грчком, који је ту .посвету изволео примити једним за мене врло ласкавим писмом. Кажите молим вас мој поздрав г. М. А. Павловићу, Николи Ђорђевићу и Живадиновићу, које сад управо сматрам да су ми с вама заједно сурадници на писмима Трговачкој Омладини. Што не упрегнете у службу вашем листу Леона Мусафију? Тај је човек изванредно интелигентан и много зна. Ја мислим да би он већ нешто мало и мени за љубав узео да вам да по гдекоји свој чланчић. Ја и он не слажемо се у многим питањима, али, мислим, да се ипак узајамно поштујемо. С пријатељским поздравом ваш обвезани вам Чед. Мијатовић Лондон 28 марта 1892 г. Драги Г осподине Вулетићу, Данас по подне послао сам вам пето писмо о условима успеха. Надам се да сте га до сада већ примили. Бојим се биће сувише велико да у једном, ма то било и Ускршњем екстра-листу, изађе; али бих волео кад би тако могло да буде. У осталом како ви сами за најбоље нађете онако и радите. С овим писмом шаљем једну обичну недељну кореспон,денцију и уводни чланак за Ускршњи број. Ако вам се не допадне много његов религиозни тон, а ви у случају да немате шта боље ставите испод чланка моје писмо „М“, премда бих ја више волео да вам чланак буде по вољи па да иде од редакције. Некако ми се вечерас чинило да ће се наћи по неки читалац коме треба помоћи уливајући му нову надежду. Ко зна каквој промисли божјој служимо кад предајемо ветру да носи у свет речи утехе и храбрења! Нека би овакав чланак спасао од очајавања ма само једног јединог рецимо од 5.000 читалаца па је лист ваш лепо послужио. У осталом ако вам се чланак не буде допао не морате га штампати. У томе погледу, хвала Богу, немам сујет. е. Ако хоћете можете ово у вашем листу саопштити: Мило нам је што можемо ја;вити да је „Краљевско историјско друштво' у Лондону изабрало за свога дописног члана г. Чеду Мијатовића, Академика, iiaiuer редовног лондоноког дописника. Желећи вам да у задовољству и у потпуном здрављу проведете празнике ко и наступа : у, остајем ваш искрени поштовалац Чед. Мијатовић

Лондон 30 марта 1892 г. Драги Господине Вулетићу, Надам 'Ce да сте до сада примили и моје „Пето писмо омладини“ и чланак ускршњи и обични недељни допис. Јуче сам врло пријатно био изненађен телеграмом г. М. А. Павловића којим ме извештава да сам једногласно изабран за почасног члана Трговачке Омладине Београдске. Та ми је почаст доиста и мила и драга и у толико милија што јој се нисам надао. Знам да за њу имам поглавито да благодарим на првом месту вашој и г. Павлов.ића личној љубазности. Захваљујем и вама и њему и надам се нећу вас постидети. Засебно вам шаљем моју фотографију као уздарје за вашу. Управо сам дао прекопирати моју фотографију од пре три године. Молим вас да имате доброту јавити ми кад ми будете писали: колико ће табака штампаних изнети мојих досадањ.их 5 писама? и нарочито колико табака може све изнети ова књижица према ономе што је г. Живадиновић имао доброту да обећа хартију? Моја је намера да напишем још два писма, па ако буде хартије да у додатку штам. памо: избор српских народних пословица које се на рад, тековину и поштење односе, избор Соломунових пословица, зборник главног учења хришћанске моралности. Овај додатак највише акО' изнесе један штампан табак а по свој прилици неће ни толикО;, j'ep ћемо га штампати ситнијим словима. Написаћу и две три речи као предговор и садржај из кога ће се у појединостима видети о каквим се предметима у ком писму говори. На насловном листу треба. да стоји да је дело прештампано из “Трговиноког Гласника“. Ако то не може да се сад преиначава, онда ћу ја на сваки начин у самом предговору казати како су та писма постала, а наравно са захвалношћу поменути и имена људи који су омогућили да та писма као засебно дело света угледају. Ово довде пишем вама самом а што сад даље следује пишем вама и г. М. А. Павловићу заједно. Ви двојица већ сте ми у неколико прилика доказали да имате моралне храбрости па‘ ако ништа више а оно сам бар сигуран да ћете разумети моје побуде и да нећете сумњати о чистоти њиховој ако вам се баш учини да је мисао иначе непрактична. Признаћу вам одмах да' ia имам у виду два циља: један је да се српски народ испуњењем једне дужности покаже свестан свога сопственог достојанства, а друго је да се отупи мала оштрина сукоба између две српске династије. Због супротности интереса своЈе две династије српски је народ имао грдне штете. Ја сам лично свагда радио на ублажавању њихоних супротности. Год. 1882 кад сам у Бечу из уста самога кнеза Николе Црногорског чуо, да је обећао своју кћер Зорку Петру Карађорђевићу, и да тај акат тако мало иде противу династије Обреновића да он преко мене нуди краљу Милану да буде кум венчани Петру и Зорки, ја сам послао из Беча опширан мемоар Краљу Милану којим сам предлагао да у интересу своје династије а пре свега у интересу српског народа прими понуђено му кумство. Краљ Милан ми је после кавивао да су моји. pasлози били врло убедљиви, али да по мом савету није могао да ради зато што је устав од 1869 изрекао проклетство над династијом Карађорђевићевом! По свој прилици Обреновићи и Карађорђевићи неће се никад измирити сами од себе док их народ српски не измири. Него све ово узгред! Ја мислим да приближавање краја овога ХIХ-ог века даје прилику да народ српски покаже да подједнако поштује и Карађорђа и Милоша и да росом са цвећа своје благодарности спере крв ако је она доиста између њихових потомака пала. Ја бих се лично као Србин стидио кад се не би бар покушај учинио да дадемо видљив знак и према једном и према