Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

згради име великог добротвора и оно већ генерацијама остаје урезано у дубини њихових срца. Ђорђе П. Радојловић (1861—1929). Ђорђе П. Радојловић претставља најмаркантнију личност из редова београдских трговаца из последњих година. Трговачки свестрано образован, он је развио огромну делатност те дао својим животом и радом пример како је рад и у богатству најдраже занимање и највеће задовољство. Ђорђе Радојловић у миру учествује активно у свима покретима чији су циљеви велика народна мисао. У сталешким организацијама он је свуда сарадник, организатор, вођ. Био је претседник Београдске трговачке коморе, у којој неуморно ради до последњег даха. Ценећи улогу трговаца оставио је последњом вољом 100.000 дин. за Српски тргов. двор, те тиме постао његов велики добротвор. Он је био у Женеви претседник Црвеног крста. Пера К. Радовановић (1843 —1918). Један од оних што су животом и оставштином сачували трајан помен о себи био је и Пера К. Радовановић, трговац београдски. У свом тестаменту он своју жељу изражава овако: „Помоћу Божјом, а својим трудом, стекао сам непокретно имање, па пошто немам деце, ни какве ближе родбине, хоћу да га наменим онима који као и ја морају без игде ичега својим трудом и радом да осигурају опстанак и будућност. Ја имам две куће овде у Београду, у Симиној ул. бр. 13, једну с лица улице а другу у дворишту. Наређујем, да то моје непокретно имање ужива до своје смрти или преудаје моја жена Даница, а после њене смрти или преудаје да га наследи Београдска Трговачка Омладина, да образује фонд под мојим именом и да га употребљава на своје циљеве, који су одређени њеним правилима”. Супруга покојног Радовановића сагласила се са последњом жељом свога мужа, те су тако обоје подједнако заслужили захвалност садањих и будућих трговачких генерација. Јоца Ж. Ј о в а н о в и ћ-Ш а п ч а н и н (1850 до 1922). Међ људе који су својим радом користили исто толико другима колико и себи, и више другима но себи, спада Јоца Ж. Јовановић-Шапчанин. Као извозник жита и сувих шљива, он је унапредио и рашчуо свој крај, а као двадесетогодишњи посланик Шапца, он је савесним политичким радом задужио земљу, радећи најчешће у буцетском одбору, у коме је његова сарадња била увек корисна и драгоцена. Овај је човек оставио иза сеое бразду добро засејану добрим плодовима. Своју велику имовину завештао је Београдској I рговачкој Омладини, Академији наука и другим културним установама. Трговачка омладина добила је величанствену зграду на Теразијама, из чијих ће се прихода образовати нарочити фонд. Јоца Ж. Јовановић

је врли пример рада, течења и љубави према народу у чију је земљу однео скрштене руке и праведна дела своја. Слава му! Владимир Матијевић, оснивач и потпретседник „Привредника”, почасни члан, члан добротвор и члан Саветодавног одбора Београдске Трговачке Омладине (1854 —1929). Поч. Матијевић рођен је у Горњем Карловцу, где је свршио основну школу и 4 разреда реалне гимназије. Био је једно време у кадетској школи, па је затим свршио у Бечу високу трговачку школу. По свршеном школовању посвећује се трговини и преузима велику фирму Густава Сахера у Загребу. Године 1876 био је у српској војсци као добровољац, а 1895 године основао је Српску банку у Загребу и Савез српских земљорадничких задруга у Загребу. Затим 1897 год. основао је у Загребу ~Привредник“ са задатком да створи кадар српских трговаца и привредника уопште. За време Аустро-Угарске било је деловање „Привредника” на све могуће начине спречавано, а за време рата и потпуно обустављено. Поред свега тога „Привредник” је радећи по упутствима поч. Матијевића крчио себи пут и постигао завидне резултате. Још пре рата поч. Матијевић је поклонио ~Привреднику” око 250.000 златних круна, а после рата преселио га је у Београд и 1923 године основао је Задругу Срба привредника. Сву своју имовину, која претставља вредност од 6 милиона динара, оставио је циљевима „Привредника". Рад Владимира Матијевића раван је раду наших највећих народних вођа и прослављених државника, а успех његов од огромне је важности на национално-привредном пољу. Рад његовог „Привредника” у тесној је вези са Трговачком школом Београдске Трговачке Омладине, јер су кроз њу прошли, пролазе и пролазиће небројени питомци Матијевићевог „Привредника”. Нека је међу нама светао помен на Владимира Матијевића и нека нама и нашој целокупној омладини његов рад служи као најсветлији пример, како се ради за свој народ и његову будућност. Слава му! Лука Ћеловић-Требињац (1854-1929). 15 августа 1929 год. Београдска Трговачка Омладина изгубила је свога великог добротвора поч. Луку Ћеловића. Од малог херцеговачког чобанчета, које се бунило против Турака и одбегло у Београд, постао је чувени и уважени газда Лука. Напорним и издржљивим радом зарадио је, за наше прилике, велику имовину, постао је члан многобројних хуманих и културних установа и најзад завршио свој живот као велики народни добротвор.