Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

64

Ванђел Тома, трговац београдски (1834 —1906). Родом је из Македоније. Својим дугогодишњим радом на београдској пијаци стекао је имовину, чији се највећи део састојао из куће зване „Булевар“, коју је оставио Српском трговачком удружењу са жељом: „да се 80°/ 0 прихода од ове куће употребљава на образовање младића из Јужне Србије у трговачком, занатлијском и индустриском правцу“. Из овога фонда се редовно сваке године помажу многобројни младићи-ученици Трговачке школе Београдске Трговачке Омладине. Сви они, поред бесплатног школовања, добијају још и одело и обућу. Сем тога из овога фонда имају редовну помоћ школе Скопске и Битољске Трговачке Омладине. Ови младићи носиће у своме срцу велику љубав и захвалност према своме великом добротвору. Илија Антоновић (1843 —1915). Јужна Србија дала је Београдској чаршији XIX столећа велики број вредних и ваљаних занатлија и трговаца, међу њима је и Илија Антоновић, гвожђарски трговац. Највећи део своје имовине завештао је Београдском университету, затим Дому сиротих девојака средњих школа, Београдској варошкој болници, Београдском женском друштву итд. Београдској Трговачкој Омладини завештао је своју двоспратну зграду у Карађорђевој улици број 16, наменивши сав њен приход школи у којој се умно и морално образује београдски трговачки подмладак. Аксентије Ј. Аксентијевић, трговац београдски (1849 —1916) и Наталија К а р авелов (1839 —1905). Дугогодишњим заједничким радом и штедњом стекли су знатну имовину, од које су највећи део: своје куће у улицама Београдској и Краља Милутина завештали Београдској Трговачкој Омладини, да се из прихода те имовине потпомаже и спрема наш трговачки подмладак. Сем тога они су оставили легате: Академији наука, Инвалидском фонду ~Св. Т>орђу“, Народној одбрани, Материнском удружењу, Новинарском удружењу, Црвеном крсту, Ложи слободних зидара и др. Милица М. Нешић. По пореклу и првом браку и покојна Милица М. Нешић спада у трговачки ред. Ова племенита жена одредила је за свог наследника Београдску Трговачку Омладину. Завештала је још нарочите легате Друштву глувонеме деце „Краљ Дечански", Друштву Св. Саве, Инвалидском фонду Св. Ђорђе итд. Из осмогодишњег прихода већег дела њене заоставштине (преко 2 мил. дин.) Трговачка Омладина има да даје осам година сав приход фонду за подизање цркве код Возаревићевог крста, која ће бити задужбина Милице и Младена Стојичевића, бив. гвожђарског трговца из Београда. По остварењу ове замисли приходи од имања Милице Нешић делиће се по пола

Трговачкој Омладини за њене циљеве и Трговачкој академији у Београду за материјалну помоћ сиротним ученицима и ученицама из предратне Србије. Леп пример ове жене неће у нашој средини никад бити заборављен. Милан П. Радојловић (1869 —1928). Београдски трговац, члан познате гвожђарске радње Браћа П. Радојловић, много се интересовао за све јавне и хумане установе у Београду, нарочито је ценио и помагао рад Београдске Трговачке Омладине. Да би сачувала трајну успомену на поч. Милана, породица Радојловић уписала га је за великог добротвора Београдске Трговачке Омладине са улогом од 100.000 дин. те и на тај начин умрлог Милана спојила са захвалном трговачком младежи, која га неће никад заборавити. Петар М. Радојловић (1893 —1914). Син Милана П. Радојловића, студент Високе трговачке школе, ђак поднаредник, херојски је погинуо 15-Хl-1914 на Рајцу код Сувобора, да заједно са оним хиљадама младих, што их је из свих редова дала мученичка мала Србија, својим костима кроз векове омеђи границе садашње велике домовине. Породица Радојловић уписала је поч. Петра за добротвора Српског трговачког двора са улогом од 12.000 динара. Никола Спасић (1838 —1916). Спасић Никола је из старе и угледне београдске трговачке куће. Трговину је изучио код оца, и као трговац био је јако уважен, те је био управни члан многих институција. Сву своју огромну имовину оставио је народу. У свом тестаменту писаном у Крушевцу у судбоносној 1915 год. он се изражава овако: ~Бог ми је помогао, те сам својим трудом и штедњом доста стекао, да имам и за себе и да могу и другоме указати помоћ. На овоме што своја имања данас опет видим, на овоме управо што још живим захвалан сам прво Богу а иза тога одмах српској војсци. Хоћу зато Српској Војсци на томе нашем спасу и на нашој слави, коју нам је она донела, да се одужим, да се сетим гробова оних, који су пали, који су изнемогли, да се сетим њихове нејачи. Једно од своја три имања у Београду, а то је оно на углу улице Вука Караџића бр. 37 и Кнез Михаилове улице предајем одмах као своју задужбину на корист наше војске предајем га као свој прилог Српском Народном Инвалидском Фонду „Свети Ђорђе“. Сем овога имања чија је поратна вредност износила око 10.009.000 динара Никола Спасић је сав остатак имовине завештао српском народу на привредне циљеве. За живота је подигао Дечије обданиште крај Палилулске основне школе, намењено смештају и прехрани сироте школске деце из Палилуле. При сваком школском одмору сироти малишани сричу на својој великој и лепој