Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

ИСТОРИЈА ПОСТАНКА И РАЗВИТКА БЕОГРАДСКЕ ТРГОВАЧКЕ ОМЛАДИНЕ 1880 -1930

Прилике у доба стварања Време у коме је створена Београдска Трговачка Омладина карактерише се рађањем и прибирањем снага за општи и интензивнији рад на привредном, социјалном, културном и политичком пољу. Берлинским уговором о миру (1878. г.) призната је независност Кнежевине Србије. Иако је тиме за самостални рад и напредак будуће државе остварен један од битних услова, Србија је у погледу државне и економске политике остала у великим незгодама баш због закључака конгреса. Наиме, берлинским, а и другим уговорима, Аустрија је обезбедила своју тежњу да Србију у економском и политичком погледу држи у подвлашћеном положају. У ту сврху Србији су наметнуте многе и тешке обавезе. Стога је Србија морала прве дане свога живота, као независна Кнежевина, да посвети ослобођењу од подвлашћеног утицаја према двојној монархији. У томе раду Србија се морала обраћати и страним силама. Највеће су тешкоће биле на питгању трговинског уговора. И после дугих преговора уговор је закључен јуна 1881. год. У то доба следују и уговори са другим земљама, који омогућују да се промет са иностранством разграна, да процес улажења у новчану и светску привреду буде све јачи. Привредна радиност тога доба носи сва обележја примитивности и заосталости. Земљорадња је основа привреде. По варошима развијене су трговине и занати, а тек у највећим центрима тога времена јављају се прве новчане институције. Кредит се тек почиње да организује. За даљи напредак (Потребно j'e било да се створе неопходни услови. И ово доба обележава се стварањем најпрече потребних услова за јачу производњу, за економски и културни напредак. Стога се приступило уређењу новчаног система, грађењу путева, железнице, правном уређењу људских и друштвених односа, доношењу потребних привредних и других закона итд. На јавном и политичком животу овога времена oceha се све већи утицај Запада. Он се огледа у општој тежњи за модернизовањем државе. У политичком животу јављају се страначки програми. У привредној радиности осећају се покрети приватне иницијативе, која почиње да тражи форме своје делатности. Уопште на свима гранама друштвенога живота осетио се неки нови дух и покрет, условљен инстинктивним осећањем потребе да се лрегне на посао, да се на привредној, социјалној,

културној и политичкој изградњи самосталне државне заједнице концентришу све народне, а у првом реду привредне снаге. Прва идеја о стварању Београдске Трговачке Омладине У тој општој тежњи рада на организовању, унапређењу и свестраном подизању земље и народа трговачки ред, који се увек истицао својим родољубљем и патриотизмом, заузима посебно место. У њему се првом буде тежње приватне иницијативе. Пре но што би прешли на историју постанка данашње Београдске Трговачке Омладине потребно је да изнесемо и један ранији покушај, који је у главном имао исти циљ. Тако се. из новинарске хронике тога доба сазнаје, да је 1873. г. у Београду основано »Друштво трговачке омладине«. Друштво је установило и вечерњи курс. Али је ускоро морало престати са радом, јер није имало довољно материјалних средстава. Идеја оснивања Београдске Трговачке Омладине хвата корен Први састанак После овога настаје пауза од читавих седам година, углавном проузрокована ратом. За то време код напредних трговаца и трговачких помоћника постепено се рађала и сазревала идеја о стварању удружења. Све се више осећала потреба организовања, међусобног старања не само о себи, већ и о своме позиву. Схватило се да су и трговци са своЈе стране позвани да унапређују свој позив, да васпитавају и образују младе трговце. Ово се осећало у толико прешније, што у то доба није било стручних школа. Тако се зачела идеја о оснивању Београдске Трговачке Омладине. 26 новембра 1880 г. састало се десет младих људи са циљем да проуче могућности остварења ове идеје. То беху: Павле Божић, трг. пом., Михајло Д. Банковић, шпедитер, Димитрије М. Николајевић, Аврам Корницер, трг. пом., Никола М. Јовановић, Милан М. Јовановић, трг. пом„ Милорад П. Николић, трг. пом., Светозар Н. Швабић, трг. пом., Коста Манојловић, трг. пом. и Драгутин Јовановић. За кратко време овај се круг знатно проширио. Идеја о оснивању оваквог једног друштва наишла је на општи пријем. Тако се у ред покретача и оснивача убрајају и ови: Владимир Чортановић, гвожђ. трг„ Торђе Д. Богдановић, трг. (члан фирме Браћа Богдановић), Манојло Р. Радовановић, Пера